Izvor: Blic, 07.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavšićeva u Beogradu
Plavšićeva u Beogradu
BEOGRAD - Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske, stigla je juče u Beograd nakon osam meseci provedenih u zatvorskoj ćeliji u Hagu. Iako je njen dolazak najavljen za 13.30 sati, bivša predsednica RS u Beograd je doputovala tek oko 16.40 časova, a pred mnogobrojnim novinarima na Aerodromu 'Beograd' u Surčinu pojavila se oko 17 sati.
- Veoma sam srećna što sam posle osam meseci ponovo sa svojim narodom, na našem tlu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Imam sreću i želim da zahvalim Vladi Srbije koja je dala garancije za moj boravak u Jugoslaviji do suđenja. Mislim da je ovo jedna od potvrda politike koju vodi Vlada Srbije, a da međunarodna zajednica nema poverenja u nove vlasti i demokratske promene koje se ovde dešavaju ja verovatno sada ne bih bila u Jugoslaviji - rekla je kroz suze, vidno uzbuđena Biljana Plavšić.
Nju je na beogradskom aerodromu dočekao i Vladan Batić, republički ministar pravde i lokalne samouprave, Milorad Dodik, bivši premijer RS i predsednik SNSD, Sreto Mihajlović, potpredsednik Srpske narodne stranke, partije Biljane Plavšić, i ministar civilnih poslova i komunikacije u vladi BiH, kao i Milica Marković-Elez iz SNS. Plavšićevu je dočekao i njen brat Zdravko Plavšić, a interesantno je da se na aerodromu nije pojavio niko iz sadašnje vlasti u Republici Srpskoj. Ministar Batić je u obraćanju novinarima izrazio zadovoljstvo što je Biljana Plavšić ponovo sa svojim narodom.
- Njen dolazak je prvi znak početka dvosmerne saradnje između Vlade Srbije i Haškog tribunala. Drugi znak je što će, za nekoliko dana, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu od Tribunala dobiti dokumenta o finansijskim malverzacijama čelnika bivšeg režima. Posle razgovora sa Karlom del Ponte dogovoreno je da suđenja haškim optuženicima budu i u Srbiji po analogiji sa slučajem generala Norca u Hrvatskoj. Vlada Srbije će i ubuduće činiti sve da pomogne i drugim optuženicima u Hagu - izjavio je ministar Batić.
Budući da Biljani Plavšić nije dozvoljeno da daje izjave u vezi sa njenim slučajem pred Tribunalom, novinarima je samo rečeno da će se Biljana Plavšić nalaziti u Beogradu, a na pitanje da li se plaši za svoju bezbednost, bivša predsednica RS je kratko odgovorila: 'Ne'.
Na pitanje da li se na sličan način može očekivati dolazak iz Haga Slobodana Miloševića, ministar Batić je odgovorio da je to 'hipotetičko pitanje'.
Plavšićeva je tek četvrti optuženi pušten na slobodu iz haškog zatvora do početka suđenja, otkako je sud osnovan 1993. godine. Na saslušanju održanom u sredu, sud je doneo odluku da suđenje Biljani Plavšić i Momčilu Krajišniku mora početi najkasnije u februaru sledeće godine, pri čemu taj rok može biti i pomeren za ranije ukoliko to bude zahtevala odbrana.
Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je juče da troškove boravka Biljane Plavšić u Beogradu 'neće snositi Vlada Srbije, jer ona obezbeđuje samo garancije da će se Plavšićeva odazvati ako bude pozvana u Hag'. Prema Đinđićevim rečima, 'Plavšićeva ima svoj stan u Beogradu i svi troškovi idu na njen račun'.
'Nije to neka posebna privilegija koju mi gospođi Plavšić obezbeđujemo, jer ćemo dati takve garancije za svakog Srbina koga traži Hag. Želimo da se oko Haga smanje tenzije, tako što će se što više ljudi koje oni traže braniti sa slobode', rekao je Đinđić novinarima u Vladi Srbije. Đinđić je rekao da posle posete Karle del Ponte Beogradu 'postoji mogućnost da se u Srbiji sudi za ratne zločine i da takvu šansu ne treba propustiti.'
'Pomenuto je ono što nikad ranije nije bilo pominjano, a to je ‘krenite vi u neka suđenja, pa ćemo da vidimo kako to ide’. Ako naše sudstvo to bude uradilo na odgovarajući način, ja sam siguran da sve ono što je nadležnost Haga može da postane nadležnost našeg pravosuđa', rekao je Đinđić.
On je, međutim, naglasio da je realista i da očekuje da će se pritisci vratiti za dva-tri meseca 'ukoliko se ta šansa ne iskoristi'.
Biljana Plavšić je pred Haškim tribunalom optužena za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine nad Muslimanima i Hrvatima u BiH tokom 1991. i 1992. godine.
Istovremeno, portparol multinacionalnih snaga u BiH Daril Morel izjavio je juče u Sarajevu da je Sforu teško da uhapsi Radovana Karadžića i Ratka Mladića jer oni samo povremeno dolaze u BiH i tu kratko borave, ali to ne znači da je hapšenje i nemoguće učiniti. On je na konferenciji za novinare međunarodnih organizacija istakao da sve organizacije i policija na svim nivoima u BiH treba da urade svoj deo posla u hapšenju osumnjičenih za ratne zločine.
Portparol misije UN u BiH Stefo Leman istakao je da smatra da bi lokalna policija trebalo da bude odgovorna za hapšenje osumnjičenih za ratne zločine. Z.D. - Agencije
