Izvor: Blic, 05.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavšićeva čeka odluku predsednika Tribunala
Plavšićeva čeka odluku predsednika Tribunala
Jedino predsednik Haškog tribunala može da donese odluku o molbi za pomilovanjem bivše predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, koja već pet i po godina izdržava kaznu u švedskom zatvoru 'Hinseberg', kaže za 'Blic' Aleksandra Milenov, portparol beogradske kancelarije Haškog tribunala.
Plavšićeva je prošlog meseca uputila švedskim vlastima molbu za pomilovanjem od izdržavanja jedanaestogodišnje kazne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zatvora, na koliko ju je 2005. godine zbog zločina protiv čovečnosti osudio Haški tribunal.
Ključni, pravni argument na koji se Plavšićeva poziva u molbi švedskom pravosuđu jeste da se prema propisima ove države osuđenik sa navršenih 75 godina života oslobađa zatvora. Plavšićeva je prošlog jula napunila 77 godina. Uprkos tome što haški osuđenici, prema standardima Međunarodnog krivičnog suda, podležu jurisdikciji zemalja u kojima izdržavaju kazne, švedsko pravosuđe ipak nema nikakav uticaj na odluku o pomilovanju Plavšićeve.
- Ukoliko haški osuđenik prema zakonu zemlje u kojoj izdržava kaznu ispunjava uslove za pomilovanjem, onda ta država o tome obaveštava Haški tribunal. U slučaju Biljane Plavšić Haški tribunal od švedskih vlasti takvo obaveštenje nije dobio - kaže Aleksandra Milenov. Ona objašnjava i da bi u slučaju da takvo obaveštenje stigne u Hag, odluku o pomilovanju mogao da donese samo predsednik Tribunala.
- Predsednik Tribunala odlučuje da li je primereno da osuđenik bude oslobođen izdržavanja zatvorske kazne - kaže Milenova.
U pismu švedskim vlastima Plavšićeva je, prema tvrdnji njene porodice, navela da trpi razna poniženja, kao i da je bolje postupano s nacistima koji su bili osuđeni posle Drugog svetskog rata. 'Oni su služili svoje kazne u svojoj državi, a ne s narko-mafijom, kriminalcima i prostitutkama', napisala je Plavšićeva. Njena porodica navodi i da Biljana već dve godine sama kupuje namirnice u kantini i kuva, jer joj je jedna od zatvorenica koja je izlazila iz zatvora rekla da joj pljuju u hranu.
Zbog neljudskih uslova u zatvoru, kao i narušenog zdravlja, oslobađanje Plavšićeve prošle godine u oktobru od švedskih vlasti zatražio je i ambasador BiH u Ujedinjenim nacijama Miloš Prica.
Bivša predsednica RS dobrovoljno se predala Haškom tribunalu 10. januara 2001. godine. Sutradan se izjasnila da nije kriva ni po jednoj tački optužnice. Devet meseci kasnije privremeno je oslobođena do početka suđenja. Početkom decembra iste godine priznala je krivicu i u skladu sa sporazumom sa Tribunalom osuđena je 'za progone na političkoj, verskoj i rasnoj osnovi'. Tužilaštvo je potom odustalo od optužbi za genocid, za šta je bila optužena zajedno sa Momčilom Krajišnikom. Suđenje Plavšićevoj održano je sredinom decembra 2002. godine, posle čega je usledila ponovna privremena sloboda do 27. februara naredne godine. Na svoj zahtev upućena na izdržavanje kazne u zatvor 'Hinseberg'.
T. M. S.
