Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan kovan u više blokova
Ideju realizovali pojedinci, a ostali nisu imali snage da se suprotstave Prvi put u našim zatvorima se dogodilo da se veliki broj pritvorenika u isto vreme i na isti način samopovredi zašivanjem usta. Pritvorenici su ovako simbolično hteli da pokažu da žele da ćute ili pak da nemaju potrebnu komunikaciju. U svakom slučaju, hteli su da naprave eksces koji će privući pažnju i uznemiriti širu javnost.
Ovo je za "Politiku" rekao psiholog Zoran Stevanović sa Instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za kriminološka i sociološka istraživanja, povodom nedavne situacije koja se dogodila u Okružnom zatvoru u Beogradu. Podsetimo, 65 pritvorenika je sebi zašilo usta, a 320 njih odbijalo zatvorsku hranu protestujući, između ostalog, zbog loših zatvorskih uslova u kojima borave.
Kao čovek sa dugogodišnjim iskustvom direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, na čijem je čelu bio od 1992. do 2001. godine, Stevanović kaže da ovaj protest nije bio spontan niti dobrovoljan od svih pritvorenika.
– Najverovatnije je neko od dominantnih pritvorenika, takozvanih vođa, došao na ideju da bi upravo ovako trebalo izvršiti pritisak na pravosuđe i upravu, ali u isto vreme i na javnost. Pretpostavljam da je plan kovan u više soba i blokova u zatvoru, kao i da je za svaki deo neko bio zadužen da to ostvari. Ideju su realizovali pojedinci, a ostali nisu imali snage da se suprotstave. Zbog toga je nekoliko pritvorenika najverovatnije ušivalo ove druge. Teško da je pojedinac mogao da se suprotstavi ili "ne saglasi" sa ostalima. Zapravo, u takvim situacijama nastaje kolektivna histerija kada je bes jako veliki što utiče i na lakše podnošenje bolova – kaže Stevanović i dodaje da ni u drugim zemljama u poslednjih 20 godina nije bilo samopovređivanja takvog obima, a da su kod nas do sada bili zabeleženi samo pojedinačni slučajevi.
Tri grupe faktora Prema rečima našeg sagovornika, proteste velikog obima po pravilu nije moguće izvesti bez učešća formalnog sistema.
– To znači da su neki od zaposlenih bili u bliskim kontaktima sa pritvorenicima koji su organizovali protest i da su oni, najverovatnije, prenosili informacije. U ranijim protestima koji su se dešavali u Okružnom zatvoru učešće zaposlenih je utvrđeno, ali su neki u sudskom postupku vraćeni na posao – objašnjava Stevanović.
Kada je reč o motivima pritvorenika za ovakvu pobunu, naš sagovornik napominje da postoje tri grupe faktora koje su mogle da utiču na pojavu ovog protesta. To su, kaže Stevanović, opšte stanje u društvu, problemi koji postoje u zatvorima u Srbiji, a posebno u CZ-u, kao i lična i psihička stanja pritvorenika.
– Društvene promene, koje ne zaobilaze ni zatvorski sistem, daju kako pozitivne tako i negativne rezultate u smislu nesnalaženja, postavljanja neodgovarajućih kadrova, kao i nedovoljne koordinacije. To se odražava na stanje u društvu, pa samim tim i na zatvorski sistem. Takođe, svedoci smo stalnog prozivanja, napadanja i kritike pravosuđa, državnih organa, institucija i pojedinaca, čime se generalno stvara jako loš utisak o državi i njenom sistemu – objašnjava Stevanović.
Neodgovarajući uslovi Jedan od motiva protesta je, kaže Stevanović, svakako to što u zatvoru boravi veliki broj pritvorenika, njih više od 700, koji su smešteni u neodgovarajućim uslovima koji se u letnjim mesecima višestruko pogoršavaju zbog visoke temperature.
– Treći, ali ne i zanemarljivi uzrok ovakve pobune je i psihičko stanje pritvorenika koji žive u neizvesnosti šta će biti s njima. Ne znaju da li će biti osuđeni ili ne, razmišljaju kako da obezbede sredstva za advokate, pitaju se kako njihova porodica sve to doživljava, kako saopštiti deci, kako sačuvati ugled i autoritet. Poznato je da je pritvor najteži deo proveden u zatvoru, zbog čega upravo pritvorenici ispoljavaju veliku anksioznost i spremni su da sebe žrtvuju kako bi pokazali da nisu krivi i da su greškom u zatvoru. Zato je kod njih solidarnost mnogo veća nego kod drugih kategorija zatvorenika – naglasio je Stevanović.
Budući da je protest u CZ-u utihnuo, naš sagovornik kaže da se sada mogu pojavljivati samo pojedinačni slučajevi novog protesta u obliku samopovređivanja sečenjem ili gutanjem stranih tela, ali da neće doći do teže i masovnije pobune.
– Ukoliko bi opet došlo do masovnog protesta to bi značilo da se u slučaju koji se dogodio nije otkrio organizator. Takođe, bilo bi očigledno da na protest ima uticaj neko van zatvora što bi značilo zloupotrebu pritvorenika u druge svrhe od čega oni ne bi imali nikakve koristi. Njihovi uslovi boravka u zatvoru i drugi problemi ne bi bili ni ovom prilikom rešeni – tvrdi Stevanović.
Na pitanje da li neko van zatvora ima interes da se pobune dešavaju i proširuju, naš sagovornik kaže da je moguće da neke interesne grupe, kriminalne organizacije ili pojedinci u nestabilnosti državnih institucija vide neku svoju šansu.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 10.07.2006.]
