Izvor: S media, 13.Jul.2010, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pitajte Legiju ko je naredio ubistvo Đinđića!
Politička pozadina atentata na premijera Zorana Đinđića jedan je od najrabljenijih rečeničnih sklopova korišćenih od ubistva premijera. O njega se podjednako otimaju i vlast i opozicija, i mrzitelji i ljubitelji Đinđićevog života i dela. Uglavnom u kontekstu retorike. Eventualno pokretanje novog procesa za ubistvo Đinđića nalazi se u fazi kolokvijalne priče o pozadini.
U dnevnopolitičkom prepucavanju ona znači sve, u pravnom gotovo ništa. Krivično >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << delo formulisano kao politička pozadina atentata ne postoji, da je zakon takvo delo predvideo možda bismo do sada takav proces imali. Možda. Zbog toga se, između ostalog, sedam i po godina razvlači priča o mogućem učestvovanju još nekih u ubistvu premijera.
Nove informacije, plasirane iz Hrvatske, kažu da su smrt Zorana Đinđića želeli i neki iz susedne „lepe njihove“. Hrvatski novinar Domagoj Margetić tvrdi da ima dokumenta koja teško optužuju Tuđmanovog ratnog premijera Franju Gregorića. Margotić najavljuje i da će dokumentaciju uskoro okačiti na veb sajt. Da nije malo neozbiljno takav dokaz (ako je uopšte dokaz) kačiti na globalnu mrežu!? Ko je sledeći ko će na nekom Yahoo-u ili Facebook-u raskrinkati sedmogodišnju tajnu?
Teza pojedinih da su pojedine strane službe znale za pripremu atentata nije za apriori odbacivanje, velike tajne službe imaju velike uši i oči. Besmisleno je, međutim, očekivati da će neke od njih otvoriti svoje arhive i reći „evo, mi smo znali šta se sprema i ko je u ubistvu sve učestvovao“. Nijedna služba ne bi sebe dovela u situaciju da objašnjava „znali smo, ali nismo u tome učestvovali, časna reč“.
Baveći se isključivo konstatovanjem da pozadina atentata postoji, niko ne daje odgovor na pitanja ko je nalogodavac a ko naručilac ubistva i, ko je osim njih i izvršilaca znao da će Đinđić biti ubijen. Međusobne optužbe pljušte sa svih strana, i svaka od strana optužuje onu drugu za motiv ubistva.
Nije tajna da su Đinđićev silazak sa političke scene želeli mnogi što eksplicitno ne mora da ih dovede u vezu sa ubistvom. Đinđić je, osim političkih neprijatelja, neistomišljenike imao i među tajkunima i kriminalcima, u međunaradnoj zajednici, antihaškom lobiju pa i u svojoj stranci. Svako od njih imao je svoje razloge za Đinđićevu političku smrt, preterano bi bilo pomisliti da su svi želeli ono što se dogodilo 12. marta. A da su neki želeli, izvesno je. Oni se nalaze u nekom od nabrojanih prostora Đinđićevih protivnika i taj prostor istraga treba da suzi i da upre prstom na konkretna imena.
O tome ko je eventualno naložio i naručio premijerovo ubistvo sve bi mogao da kaže Milorad Ulemek Legija koji se, za sada, zavetovao na zatvorsko ćutanje. S obzirom na glasnogovorničku potrebu Dušana Spasojevića Šiptara da se hvali svim i svačim ponešto je o tome možda načuo i Dejan Milenković Bagzi. On je najčešće bio u njegovom društvu. Neka usta su, nažalost, zauvek zatvorena, Mile Luković Kum i Spasojević ubijeni su u Meljaku, svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk pre četiri godine živ je spaljen kraj autoputa.
Istraga izgleda očekuje da joj o tome pričaju Sretko Kalinić i Miloš Simović. Ako se čekalo na njih dvojicu, naklapanja o nalogodavcima i izvršiocima preplaviće internet.
Gospodo istražitelji, imate sve metode da saznate ko je „glava“ atentata na premijera, imate poligraf, pozovite sve za koje se sumnja da su išta znali o ubistvu pre nego se ono dogodilo onog martovskog četvrtka 2003. Jesi li naručio i naložio Đinđićevo ubistvo? Jesam, nisam. Jesi li znao da će biti ubijen? Jesam, nisam. Gotovo. Mogućnost da saznate ko su ti ljudi (ili taj čovek) i kom su miljeu pripadali veća je od izbegavanja istine od koje izgleda svi beže.
Kao i mnogi drigi procesi, pravosnažno okončani, ni suđenje za ubistvo premijera nije obelodanilo vrh zločinačkog udruženja. Taj odgovor nije dobijen ni na suđenju ubicama na Ibarskoj magistrali, nije osuđen ni nalogodavac za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Nad svim tim pozadinama nadvijena je senka. Najlakši način da se istina u njoj i utopi.
Politička pozadina ubistva premijera i dalje je konstanta samo u onom delu koji se odnosi na politiku. Od nje i njene volje zavisi otkrivanje svih Đinđićevih ubica. To je istovremeno i najbolnija tačka otrkivanja svih zaverenika. S tim saznanjem ne treba ni biti preveliki optimista pa očekivati da će politika pomoći razrešenju neke pozadine s prefiskom politička. Nastojanja da se stavi tačka na premijerovo ubistvo mogla bi da budu nastavljena po privatnoj tužbi premijerove porodice. Bliži se jesen, doba koje može da otkrije neželjenu istinu i ne može da sakrije ko je listopadan a ko zimzelen.
Dejan St. Jeremić
Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u klikom na dugme.
Povezane vesti
Strogo p(r)overljiva istina o Aci Tomiću
Oko pretnji Nikoliću razgovarano sa Simovićem
Kalinićevo pokajničko milosrđe
(Video) Simović prebačen u Zabelu
Borovec: Hapšenje Simovića neizvesno
Komentari
Ostavi komentar Nema komentara
