Izvor: Blic, 19.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pipci ANA po celoj Evropi
Pipci ANA po celoj Evropi
Uredba kojom je Mihael Štajner, šef Unmika na Kosovu, proglasio Albansku nacionalnu armiju terorističkom mogla bi da ima mnogo pozitivnih efekata za našu državu. Sada je, naime, potrebno da naša diplomatija uloži napor kod UN kako bi Albanska nacionalna armija i zvanično postala teroristička organizacija, čime bi započelo definitivno razračunavanje s terorizmom na Balkanu, izjavio je juče za 'Blic' prof. dr Rade Gaćinović, stručnjak za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nacionalnu bezbednost i borbu protiv međunarodnog terorizma.
Iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kolika je oružana sila Albanske nacionalne armije, pretpostavlja se da ova organizacija pod oružjem drži između 700 i 800 ljudi i da je najveći deo lociran na području Kosovske Kamenice i Gnjilana na Kosovu. Još je značajnije to što su pipci ove terorističke organizacije rasprostranjeni po celoj Evropi, budući da u mnogim zemljama zapadne Evrope imaju svoje ogranke čiji je osnovni zadatak prikupljanje para za finansiranje Albanske nacionalne armije.
- Cilj ove terorističke organizacije je stvaranje etnički čiste albanske države. U prvoj fazi njihov cilj bi bio stvaranje 'velikog Kosova' koje bi sačinjavali Kosovo i Metohija, zapadna Makedonija, koju ekstremisti sada zovu 'istočno Kosovo', i jugoistočna Srbija, koju nazivaju 'Dardanija'. U drugoj fazi ekstremisti bi išli na federativno ili konferedativno povezivanje s Albanijom, s tim što se ne bi insistiralo na ujedinjenje sa Albanijom, budući da je Albanija ekonomski slabija od Kosova - rekao je Gaćinović.
Kada je reč o organizaciji ANA, nju sačinajvaju 'Oslobodilačka vojska Kosova', 'Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca', 'Osloboilačka nacionalna armija', a dve najekstremnije organizacije su 'Crni orlovi' i 'Kobre'.
Prof. dr pukovnik Milan Mijalkovski, šef Katedre za antiterorizam na Vojnoj akademiji u Beogradu, u ranijoj izjavi za 'Blic' istakao je da su direktni komandanti Albanske nacionalne armije Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, a da se u poslednje vreme kao komandant predstavlja Vigan Gradica.
- Tači i Haradinaj direktno komanduju albanskim teroristima, ali i albanskoj mafiji, jer ona obezbeđuje novac za formiranje ove terorističke organizacije - rekao je Mijalkovski.
Pukovnik Mijalkovski je tada dodao da kao centri delovanja nisu slučajno izabrani Kosovska Kamenica i Gnjilane, budući da teroristi odatle lako prelaze administrativnu liniju, počine zločin, pa se vraćaju na Kosovo. Osim ova dva grada, glavni centri Albanske nacionalne armije su u Prizrenu, Kukešu i Tropoji, zatim u predelima u podnožju Šar-planine i u okolini Tetova, kao i u emigrantskim krugovima u Nemačkoj i Švajcarskoj. ANA ima i četiri divizije, pa tako 'Adem Jašari' deluje na Kosovu i u Srbiji, divizija 'Skenderbeg' u Makedoniji, divizija 'Ulcinj' deluje u Crnoj Gori, a 'Kamrija' u Grčkoj. Osim toga, podaci pripadnici kosovske policijske službe kazuju da je u Nemačkoj i Švajcarskoj do sada prijavljeno oko 25.000 dobrovoljaca koji uglavnom zasad ubiraju sredstva za finansiranje i obuku pripadnika Albanske nacionalne armije na Kosovu i u zapadnoj Makedoniji. Z. S. Počeci i struktura ANA
Početak: Osnovana 1966. godine u Njujorku, a prvi put se za ANA u javnosti čulo sredinom 2001. godine u Makedoniji, posle potpisivanja primirja. Navodno se tada od Oslobodilačke nacionalne armije otcepila grupa koje je sebe zvala Albanska nacionalna armija i koja je odbila da poštuje bilo kakvo primirje ili da se razoruža.
Cilj: Što nasilniji rat za potpuno nacionalno ujedinjenje Albanaca.
Najveće akcije: Dizanje u vazduh makedonskog pravoslavnog manastira i motela tokom procesa razoružavanja u Makedoniji; preuzeli odgovornost za napad na konvoj makedonske armije kod Tetova, kada su ubijena osmorica vojnika i dvojica oficira; u selu Muhovac kod Bujanovca, 3. avgusta 2001. godine snajperskim hicima ubili su policajce Dragana Baćirevića (29) i Miodraga Mladenovića (32), a dvojicu ranili; preuzeli su odgovornost za postavljanje mine u čijoj je eksploziji poginuo žandar Milan Vujović, a ranjena dvojica njegovih kolega; podmetanje eksploziva ispod mosta kod Lozišta na Kosovu, kada su poginula dva pripadnika ANA. Silom učlanjivali u ANA
Zbog sumnje da su počinili krivično delo udruživanja radi neprijateljske delatnosti i terorizma, tužilaštvo u Vranju tražilo je istragu protiv Šefketa Musliua (40) iz Končulja, Besima Tahirija Čečena (23) iz sela Suharto i Lirima Jakupija Naciste (24) iz Bujanovca. Sva trojica su u bekstvu, a osumnjičeni su da su tokom 2001. godine formirali Albansku nacionalnu armiju. Osnovano se sumnja da su Musliu, Tahiri i Jakupi nastojali da u terorističku Albansku nacionalnu armiju učlane što veći broj Albanaca, pa su tako svoje sunarodnike raznim metodama zastrašivanja, pretnjama i batinama primoravali da se učlane i finansijski pomažu ANA. N. A.
