Izvor: Blic, 18.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijani vozači će biti hapšeni
Pijani vozači će biti hapšeni
U prvih osam meseci ove godine dogodilo se 33. 816 saobraćajnih nezgoda, u kojima je 495 osoba poginulo, a 9.992 su povređene. Najčešći uzrok nesreća, prema podacima MUP-a, jeste neprilagođena brzina, i to čak u 12.000 udesa. Zanimljivo je da je policija, u ovom periodu, kaznila skoro svakog drugog vozača, odnosno napisala oko 630.000 prekršajnih prijava, a u našoj zemlji registrovano je oko 1.600.000 vozila.
U novom predlogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji se još radi, posebna pažnja biće usmerena na mlade vozače, na vožnju u pijanom stanju i kategorizaciju vozačke dozvole i za brzinu, rekao je za 'Blic' član radne grupe za izradu novog zakona o bezbednosti u saobraćaju i šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu, profesor Milan Vujanić.
- Učenička vozačka dozvola moći će da se dobije sa 16 godina, ali će ona imati dosta ograničenja. Mladi vozači neće moći da voze noću i bez pratnje punoletne osobe. Za njih će biti ograničena i kubikaža automobila. U kategorizaciji, osim A, B, C i D dozvole, predložili smo i A1, B1, C1 i D1. To znači da kad neko položi za C1, odnosno za kamion nosivosti do 2,5 tona, neće moći da vozi kamion od 40 tona - objašnjava Vujanić.
Za vožnju u pijanom stanju vozači će odmah biti hapšeni.
- U Norveškoj ako vozača uhvate pijanog, oduzima mu se dozvola na dve godine i nakon toga mora da polaže vozački ispit. Ako ponovo bude uhvaćen pijan, trajno gubi dozvolu.
Mi ćemo uraditi nešto slično, jer kod nas postoje vozači koji imaju po 15 prekršaja za vožnju u pijanom stanju - istakao je Vujanić.
Što se tiče brzine, prema rečima Vujanića, umesto dosadašnjeg ograničenja na 60 kilometara na sat, biće predloženo da u gradu bude ograničena na 50, a u stambenim zonama na 30 kilometara na sat.
Predlogom zakona, osim novčanih kazni, predviđeni su i negativni bodovi. Vozaču, koji dobije određeni broj kaznenih poena, moguće je da mu se, osim dozvole, oduzme i automobil, što se već radi u Americi, gde se automobil prodaje na licitaciji, a novac ulaže u poboljšanje bezbednosti saobraćaja.
- Predlog zakona najverovatnije će biti završen do kraja godine, a usvojen sledećeg maja - smatra profesor Vujanić.
Namera zakona je i da se sankcioniše vožnja pod dejstvom narkotika. Za vožnju pod uticajem droge kazna bi bila oduzimanje dozvole na godinu dana, a u slučaju da se to ponovi, vozačka dozvola bi se zauvek gubila.
U domaćoj praksi vožnja pod uticajem narkotika nije zakonski sankcionisana. Testovi na drogu se rade veoma retko i to u slučajevima kad policija posumnja da je neko drogiran, što je stvar slobodne procene. Teško je odrediti parametre ponašanja da bi se neko poslao na test na drogu, jer se upotrebe različitih vrsta narkotika drugačije manifestiju. Kada neko i bude poslat na test za drogu, za šta ne treba dozvola istražnog sudije i tužioca, na Vojnomedicinskoj akademiji isputuje se urin i rezultati se dobijaju za dva-tri dana. Teško je definisati da li treba da postoji donja granica upotrebe narkotika, kao kod alkohola (0,5 promila) ili ne sme uopšte biti bilo kog opojnog sredstva u organizmu. Problem je i što su testovi koji otkrivaju upotrebu većine droga veoma skupi. Na primer, test koji otkriva sve vrste droge u Engleskoj košta 400 evra.
Inače, šteta od saobraćajnih nesreća prošle godine bila je oko milijardu i 600 miliona evra, dok je 2001. godine bila oko dve milijarde evra - rekao je Vujanić. On je naveo da sa uložena dva miliona evra šteta od saobraćajnih nezgoda može da se smanji i za pola milijarde evra godišnje. M. Lađević Juče četvoro mrtvih
BEOGRAD - Milica Petrović (43) iz Nemenikuća i Ljiljana Ješić (67) iz Mladenovca poginule su u teškoj saobraćajnoj nesreći, juče oko 9 sati, na autoputu Beograd-Niš na deonici kod Begaljičkog brda, gde se zbog izvođenja radova saobraćaj odvija na jednoj traci. Do nesreće je došlo kada je vozač golfa (PO 711-27) Milan Stević (23) iz Malog Crnića, koji se kretao iz pravca Niša, iz za sada neutvrđenih razloga, prešao u kolovoznu traku, koja je obeležena za pravac iz Beograda, i direktno udario u 'ford eskort' (BG 120-607) koji je vozio Dragoljub Stevanović (40) iz Mladenovca. Milica Petrović preminula je na mestu, dok je Ljiljana Ješić podlegla povredama po prijemu u Urgentni centar.
Vozač 'forda' Dragoljub Stevanović i putnica 'golfa' Ljiljana Stević (45) zadobili su teže povrede i zadržani su u Urgentnom centru, dok su vozač Milan Stević i putnik 'golfa' Savo Đukić (50) iz Malog Crnića posle pregleda pušteni na kućno lečenje.
U sudaru 'audija A6' (BG 16-16) i autobusa koji saobraća na liniji 309 (BG 192-353) juče oko 5.20 sati, na Bulevaru kralja Aleksandra kod broja 327a teško su povređeni vozač 'audija' Safet Feković (35) i putnici autobusa Jasmina Hristov (41) i Saša Velkovski (29) iz Beograda, dok je lakše povrede zadobio putnik Slobodan Spasić (59) iz Bojnika. Do nesreće je došlo kada je Feković, koji se kretao ka Ulici gospodara Vučića, prešao na levu stranu kolovoza i udario u autobus, koji je iz suprotnog smera vozio Ratomir Arsenijević (41) iz Beograda.
Juče ujutro na međunarodnom putu E75 u blizini Malog Iđoša, u teškoj saobraćajnoj nezgodi poginuli su S.M. (36) iz sela Guceviće, SO Tutin i Z.J. (38) iz sela Varde kod Kosjerića. U policijskom saopštenju navedeno je da S.M, vozač putničkog automobila 'mercedes', nemačkih registarskih oznaka B-EC 1761, koji se kretao iz pravca Novog Sada, iz do sada neutvrđenih razloga prešao na levu kolovoznu traku i direktno naleteo na vozilo švajcarske registracije CH 616-780 kojim je upravljao Z.J. Od siline udara oba vozača podlegla su povredama na licu mesta. E. B. Bez mobilnog
Prema predlogu novog zakona, u vožnji će biti zabranjeno korišćenje mobilnog telefona bez dodatnih uređaja koji omogućavaju razgovor bez korišćenja ruku, kao što je 'hendsfri'. U Engleskoj su kazne za to drastične i iznose oko 1. 600 funti. Poligoni za decu
Beograd je sigurniji za decu nego gradovi Evropske unije za 15 do 20 odsto. Prema rečima profesora Vujanića, 78 odsto dece nastrada van pešačkih prelaza.
- Najviše ginu deca uzrasta 9 do 10 godina. Razlog je što malu decu uvek neko vodi u školu. Ono što je takođe potrebno je sistemska obuka dece, roditelja i vozača o bezbednosti u saobraćaju - naglasio je Vujanić opominjući da ima i 'nenormalnih vozača jer 0. 3 odsto dece pogine u parku'.
U Pirotu imaju saobraćajni poligon za obuku dece i tamo u poslednjih 17 godina u saobraćajnim nezgodama nije poginulo nijedno dete.
