Izvor: Politika, 31.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peru šoferšajbne sa bebom u naručju
Prosjačenje na semaforima je unosan i opasan "biznis". – Kako je stradala šestogodišnja Silvija
Silvija T. imala je samo šest godina kada je, proseći na semaforu u Beogradu, poginula u saobraćajnoj nesreći. Tragedija se dogodila 7. jula ove godine, oko 20 časova. Na malu Romkinju, koja je stajala uz sam put, naleteo je kamion čiji je vozač Marko L. (21). pokušao da izbegne sudar sa drugim vozilom. Rodbina i prijatelji devojčice, iz obližnjeg romskog naselja, okupili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se na mestu nesreće, poneke novine objavile su vest o pogibiji deteta i ceo slučaj je pao u zaborav.
Druga deca nastavila su da prose na semaforima u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Mnoga pokušavaju da zarade neki dinar perući šoferšajbne, neretko ulazeći u konflikte sa vozačima. Mališani, kojima je mesto u obdaništu ili u školi, i dalje se provlače između vozila. Mnogi od njih su niži od haube pa vozači automobila koji se kreću u koloni, ili susednoj saobraćajnoj traci, jedva mogu da ih primete. Neka deca čak u naručju nose bebe, koje su sumnjivo mirne pored buke i vrućine. Devojčica Jelena, koja je dugo prosila ispred zgrade "Politike", sada se svakodnevno može videti sa nečijim novorođenčetom na semaforu kod Bogoslovije u pravcu Pančevačkog mosta.
Smrt Silvije T. kao da nije bila dovoljna opomena društvu da učini nešto za ovu decu. Prisustvo dece prosjaka ili perača šoferšajbni na semaforima, osim što je socijalni problem, ugrožava i bezbednost saobraćaja. U MUP-u Srbije, međutim, tvrde da policija sama ne može da reši ovaj problem.
– Saobraćajci teraju tu decu da ne bi stradala ali ona jednostavno odu na drugi semafor ili čekaju da se policajci udalje. Kolega koji je romsko dete udaljio sa semafora optužen je za rasizam od strane jedne nevladine organizacije. Reč je o delikatnom problemu na čijem rešavanju država mora ozbiljno da se angažuje – kaže jedan starešina MUP-a Srbije koji ne želi javno da govori o ovoj temi.
Nekoliko romskih organizacija je u više navrata pokretalo humanitarne projekte koji su imali za cilj da pomognu deci romske nacionalnosti da nađu posao i ostave iza sebe prosjačenje na raskrsnicama i "biznis" pranja šoferšajbni.
Još 2004. godine pokrenut je projekat "Dečja kuća" sa namerom da se zaustavi zloupotreba dece koja prose na ulicama Beograda. Cilj ovog projekta, koji je realizovan u saradnji sa Zavodom za vaspitanje dece i omladine, bio je da se najmlađi pripreme za normalan život i postanu odgovorni pojedinci. Međutim, kako saznajemo, projekat nije do kraja sproveden u delo, a grupa dece koja boravi u ovom zavodu i dalje ima naviku da iz njega beži i koru hleba "zarađuje" moleći za koji dinar na raskrsnicama ulica ili pored semafora, bez ikakve bojazni da bi ih neki vozač, koji ih ne vidi od velikog broja automobila, mogao da pregazi.
– Tu decu policija dovozi u našu ustanovu i ovde borave jedan, dva dana. Ukoliko se njihovi roditelji ne jave, centri za socijalni rad preuzimaju slučaj. Pre neki dan mi je na semaforu jedan dečkić oprao stakla na automobilu i kada sam mu dao 20 dinara on se pobunio, jer je očekivao da ću mu dati 200 dinara, koliko mu je, kako kaže, dala jedna gospođa. Ljudi ih navikavaju na to i oni shvataju da na ovim mestima mogu da zarade – objašnjava Vasilije Tešović, direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine.
Živojin Mitrović, predsednik Udruženja "Romsko srce", kaže da je ova organizacija, u saradnji sa saobraćajnom policijom i Upravom za strance probala da nađe rešenje za ovaj problem obilazeći raskrsnice na kojima se najčešće mogu videti prosjaci.
– Uprava za strance je zadužena za problem trafikinga u našoj zemlji i zloupotrebu dece za prošenje. Ali, sve je ostalo samo na dobroj volji. Dogovoreno je da osmislimo zajedničku akciju i organizujemo otvaranje prihvatnog centra za majke koje ljudi viđaju da prose sa decom. Majke bi se u tom centru doškolovale i ekonomski osnaživale da bi mogle da nađu posao. Za decu bi bilo dobro da se vrate u škole, a za bebe da se čuvaju u jaslicama. Ukoliko postoji sumnja da je reč o organizovanom kriminalu, počinioci koji se bave ovim "poslom" moraju da budu kažnjeni – ističe Mitrović.
On smatra da bi inicijativa za zaštitu ljudi koji prose na semaforima i raskrsnicama trebalo da krene od Ministarstva rada i socijalne politike ili pripadnika MUP-a.
– Prosjačenje takozvane dece ulice je oblik socijalne patologije koji prati svaku metropolu. Problem je što ova deca često nemaju nikakva dokumenta, a njihovo prosjačenje često organizuju roditelji. Poslednjih godina ustanove socijalne zaštite evidentiraju porast broja dece koja su zanemarivana i zlostavljana. Grad ima nadležnost nad prihvatnom stanicom gde se obezbeđuje privremeni smeštaj od tri do pet dana, a u prihvatilištu do 30 dana. Kroz ove ustanove je u 2006. godini prošlo 66 dece uzrasta do sedam godina i 557 starijih mališana – kaže Ljiljana Jovčić, sekretar za socijalnu i dečju zaštitu Skupštine grada Beograda.
Kako nezvanično saznajemo, jedna od nevladinih organizacija za zaštitu prava dece će uskoro na Dorćolu otvoriti ustanovu pod nazivom "Svratište" gde će mališani koji nemaju gde da odu moći da se sklone na nekoliko dana. Međutim, dok se ne usvoji neka bolja strategija, ova deca će i dalje uznemiravati vozače na semaforima i raskrsnicama, ne razmišljajući o tome da mogu da dožive sudbinu Silvije T.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 31.07.2007.]
