Izvor: Blic, 03.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parama sa Kipra kupljeno sto firmi
Biznismeni koji su svoj početni kapital stekli u vreme vladavine Slobodana Miloševića, inflacije, ratova i sankcija, koji su radili sa „Beogradskom bankom" na Kipru, bili na listi ekstraprofitera posle 2000. godine, a do tada na crnim listama EU i SAD, danas su vlasnici više od stotinu preduzeća u Srbiji, ističe se u sinoćnoj emisiji „Insajder" na TV B92.
U vreme Miloševićevog režima, iz zemlje je prema nezvaničnim procenama izneto 11, 5 milijardi dolara. Veći deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iskorišćen je za funkcionisanje zemlje i privrede, deo za kupovinu oružja, dok se jednom delu izgubio trag. Prema procenama EU i istražitelja Haškog tribunala, taj novac je završio na privatnim računima i kasnije se u Srbiju vratio kroz privatizaciju. Oni, koji su se u vreme Miloševića obogatili švercom i korišćenjem raznih državnih privilegija, postali su još bogatiji u vreme DOS-a, a u vreme vlade Vojislava Koštunice kupili su više od 100 preduzeća u Srbiji.
Prva velika afera
Investicioni fondovi sa raznih ostrva, čiji vlasnici nisu poznati, kupili su „Knjaz Miloš", postali većinski vlasnici „Nacionalne štedionice" pre prodaje Grcima. Novac sa ostrva došao je i za kupovinu „Jugoremedije" i drugih firmi.
Privatizacija „Knjaza Miloša" bila je prva velika finansijska afera za vreme vladavine Vojislava Koštunice, podseća „Insajder". Većinski vlasnik ove fabrike mineralne vode sredinom decembra 2004. godine postao je investicioni fond sa Kajmanskih Ostrva FPP „Balkan limited" sa 57 odsto kapitala. Konsultant ovog fonda bio je Milan Beko, koji se nakon povlačenja iz javnosti 2001. godine prvi put javno pojavio kao učesnik u nekoj privatizaciji. Procena državnih organa u to vreme bila je da je za budžet najpovoljnije da akcije „Knjaza" otkupi francuska firma „Danone" udružena sa košarkašem Vladom Divcem.
„Tokom trgovanja akcijama 'Knjaza Miloša’, u roku od pet dana se desilo nekoliko munjevitih preokreta. Dva člana Komisije za hartije od vrednosti završila su u bolnici, jedan u predinfarktnom stanju, održana je jedna od retkih noćnih sednica kabineta Vojislava Koštunice, a ubrzo i konferencija za štampu premijera. Tužilaštvo se po nalogu Vlade našlo u prilici da traži poništenje jedne odluke, iako za to nije imalo zakonskih ovlašćenja, dok je UBPOK celu priču počeo ekspresno da ispituje. U vreme privatizacije „Knjaza Miloša" saznalo se i da je telefonska komunikacija na liniji Vlada – Komisija za hartije od vrednosti – kupci, bila veoma intenzivna. Tadašnji potpredsednik Vlade Miroljub Labus primio je predstavnike jednog kupca na sastanak, u svom stanu", navodi se u „Insajderu".
Kada je krajem novembra 2004. privatizacija „Knjaza" ulazila u završnu fazu, a Vladi Srbije zbog skandala sa prodajom fabrike pretio krah, opšti zaključak je bio da se sve okolnosti oko privatizacija moraju ispitati, a da se oni koji su kršili zakon moraju krivično goniti. Dve godine kasnije, očigledno je da je skandal zataškan, a javnosti je ostalo nejasno ko je na koga u ovom procesu vršio pritisak.
„Najpre je Divac promovisan u strateškog partnera „Knjaza". On se ubrzo udružio sa francuskom kompanijom „Danone", formirajući firmu „Apurna", kojoj su predstavnici Vlade i odlučili da prodaju svoje akcije. Prvi problem desio se 20. novembra 2004. u fabrici, na sastanku predstavnika „Apurne" i akcionara 'Knjaza’, kojem su prisustvovali članovi Komisije za hartije od vrednosti", ističe „Insajder".
diskvalifikacija „apurne"
Pozivajući se na izveštaj UBPOK-a, „Insajder" navodi da je Snežana Divac, tada saopštila da je košarkaš Predrag Danilović spreman da pokloni 3.500 dinara po akciji ukoliko akcionari prihvate ponudu kompanije „Danone". Nakon toga nastala je opšta euforija, dok su predstavnici Komisije odmah ukazali da je na ovaj način narušena zakonom propisana procedura. Narednog dana, na sednici Komisije za hartije od vrednosti, „Apurna" je diskvalifikovana iz procesa privatizacije.
Prema policijskom izveštaju, predstavnici Vlade Miroljub Labus i Predrag Bubalo kao i savetnici premijera Koštunice, tada su počeli da intervenišu kod članova Komisije za hartije od vrednosti. Prema službenoj beleški o informativnom razgovoru sa članom Komisije Milkom Štimcem, na sednici nije bilo sporno da li je povređen zakon i da li ponuđača „Apurna" treba kazniti, nego da li je odluka opravdana. Zbog toga je dat nalog stručnoj službi za izradu rešenja.
Štimac je, posle sednice o odluci Komisije obavestio predstavnika ekonomskog odeljenja francuske ambasade. Potom su ga, navodi se u službenoj beleški UBPOK-a, telefonom zvali ministar Predrag Bubalo i Miroljub Labus i pitali ga šta se to radi. Štimac je nakon toga krenuo na razgovor sa ministrom Mlađanom Dinkićem, ali mu je na stepenicama u zgradi Vlade pozlilo, pa ga je Hitna pomoć odvezla u Urgentni centar.
„Četiri dana kasnije, kod Štimca je došao Marko Obradović iz Labusovog kabineta i rekao mu da je neophodno da se nađe izlaz iz situacije, kao i da se poništi rešenje na osnovu pisma javnog tužioca", navodi UBPOK.
nintervencija tuŽilaštva
Naime, u noći posle sednice Komisije, Vlada Srbije zatražila je da se oceni zakonitost rešenja o diskvalifikaciji kompanije „Danone", kao i da MUP i tužilaštvo utvrde da li su počinjena krivična dela u postupku preuzimanja „Knjaza". Desetak sati kasnije, Republičko tužilaštvo je od Komisije tražilo poništenje odluke, što je Komisija uradila uz novi zaključak o poništavanju čitavog procesa prodaje akcija. Novi postupak trebalo je da traje do 6. decembra. Od učešća su tada odustali „Apurna" i „Pivovarna Laško". Vlasnik je postala FPP „Balkan limited".
Sredinom decembra, FPP „Balkan limited", iza koje stoji Milan Beko, saopštio je da ima oko 57 odsto akcija. Mesec dana kasnije, pojavila se firma „Salford" kao suinvestitor. Beko je demantovano da iza FPP i „Salforda" stoje isti ljudi. Zanimljivo je, međutim, da je Beko bio konsultant kompanije „Salford", predstavnika investicionog fonda sa Gibraltara. U februaru 2005. FPP je „Salfordu" prepustio upravljanje aranđelovačkom fabrikom, koji danas ima oko 38 odsto vlasništva.
Sutra: Kako je dokapitalizovana „Nacionalna štedionica"
Pregovarač o prodaji „Telekoma Srbije"
Milan Beko je 1997. bio srpski pregovarač u prodaji 49 odsto „Telekoma Srbija" italijanskom STET-u i grčkom OTE-u. Cena koju su platili Italijani i Grci bila je 1,3 milijarde nemačkih maraka. Beko je, navodi „Insajder", naložio da se novac od prodaje „Telekoma" uplati u grčku banku „European popular bank", gde su račune imale srpske of-šor kompanije. Dalji transferi ovog novca za istražitelje Haškog tribunala bili su ključni dokaz da država upravlja sa osam of-šor kompanija na Kipru.
Labusovi razgovori
„Insajder" navodi da su privatizaciju „Knjaza" pratili pokušaji svih zainteresovanih kupaca da dođu do članova Vlade.
U izveštaju UBPOK-a, koji je sinoć objavljen u emisiji „Insajder", navodi se izjava tadašnjeg potpredsednika Labusa da su „na zahtev francuske ambasade predstavnici kompanije „Danone" tražili sastanak sa premijerom Koštunicom i sa njim, i da je sastanak realizovan 7. oktobra u njegovoj kući jer je u to vreme bio bolestan".
„Na sastanku je bio potpredsednik kompanije 'Danone’ sa saradnicima. Interesovalo ih je da li u kasnijem postupku mogu da otkupe svih 100 odsto akcija i da li je moguće da deo plaćanja izvrše obveznicama stare devizne štednje", navodi se u izveštaju UBPOK-a.
Labus je policiji ispričao i da je sastanak sa njim tražio i Milan Beko, ali se on u zakazano vreme nije pojavio. Beko je, navodi „Insajder", nekoliko puta zvao i ministra finansija Mlađana Dinkića. U iskazu policiji, Dinkić je objasnio da je Beko negodovao zbog navodnog favorizovanja „Apurne".
