Izvor: Večernje novosti, 09.Mar.2015, 16:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao umesto boljeg života!
PONUĐENO mi je da čuvam decu jednom našem čoveku u Holandiji, dobra plata i pristojan život. Sela sam u automobil sa budućim poslodavcem, a kada sam tamo stigla decu nisam ni videla. Uzeo mi je dokumenta, telefon, zatvorio me u kuću. Radila sam sve moguće poslove po ceo dan. Dva meseca kasnije hteo je da me proda, ali sam tada, ne znam ni sama kako, uspela da pobegnem i dokopam se policije. Ovo potresno svedočenje za “Novosti” Beograđanke N. I. (25) samo je jedan od desetina sličnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << slučajeva trgovine ljudima, gde devojke ili muškarci kreću u svet za boljim životom, a završavaju kao seksualno i radno eksploatisani robovi. Samo prošle godine identifikovano je 125 žrtava trgovine ljudima. Njih 98 su žrtve radne eksploatacije i to uglavnom na gradilištima u Rusiji, 15 žrtve seksualne eksploatacije, četiri prinude na brak, tri prosjačenja, dve prisile na činjenje krivičnih dela i dvoje trgovina decom radi usvojenja. Jelena Hrnjak, iz nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima “Atina”, objašnjava da su ovo žrtve koje je država uspela da otkrije, a da je njihov broj mnogo veći. Sličnih slučajeva i to poprilično ima i u Srbiji. Devojka iz okoline Kragujevca M. G. (21) se preselila u grad, tu se i zaljubila. - Momak mi je predložio da dođem kod njega i tada sam izgubila slobodu - kroz suze govori ona. - Držao me je zaključanu u sobi bez vode i hrane, noćima me seksualno zlostavljao, a po danu sam čistila i radila. Nosila sam i kutije sa robom iz magacina u prizemlju. Jela sam tek kada bih pronašla našto hrane. Većina osoba koji se bave trgovinom ljudima imaju neke krivične prijave, kazne ili su bili osuđivani. Prema rečima Jelene Hrnjak, dobar deo njih uopšte nema pojma kakvo delo čine. - Njihova psiha je takva da im je normalno da devojku teraju na prostituciju, tuku je, zlostavljaju, otimaju joj pare. Oni smatraju da neko postoji da bi ga oni koristili - kaže naša sagovornica. Većinu žrtava trgovine ljudima čak 80 odsto identifikuje policija, a ostalo uglavnom centri za socijalni rad i organizacije koje se bave zaštitom tih ljudi. Austrija i Nemačka su najčešće zemlje gde devojke završavaju kao prostitutke, dok ih u krijumčari u Italiju vode da prose i džepare. - U Švajcarskoj su ponudili devojci da održava i čisti lokal, a naterana je na prostituisanje. Ode da radi kao konobarica, a onda je seksualno zlostavljaju - navodi koordinator za borbu protiv trgovine ljudima u MUP Srbije Mitar Đurašković. - Naši ljudi koji žive u EU pronađu ovde devojke, ali i žene u godinama, obećaju lep život, pokažu i slike dece koju bi im čuvale, dođu im kući upoznaju roditelje, a onda kad ih odvedu nateraju da rade u noćnom klubu kao prostitutke. Uzmu im pasoše, fizički ih izoluju, ucene ih. Te devojke su ranjive i potpuno zavisne od tih ljudi kriminalnih umova. Đurašković objašnjava i da je bilo slučajeva kada im klijenti pomognu i organizuju bekstvo, a jedna devojka je uspela preko “Fejsbuka” da se javi bratu i on je alarmirao policiju. U praksi se, kaže, u poslednje vreme pokazuje da su najčešći organizatori trgovine ljudima pojedinci ili čak i bračni parovi. Takođe, povećava se broj žrtava radne eksploatacije. Najveći broj ljudi odlazi “napolje” na rad tako što im je kontakt neki poznanik ili se javljaju na oglase. - Svi su nam rekli da su potpisali nekakav radni ugovor, a da im je obećano da će radnu i boravišnu dozvolu dobiti kad dođu - objašnjava Jelena Hrnjak. - Svi su plaćali i posredovanje od 100 do 300 evra i to ljudima može biti prvi znak da nešto možda nije u redu. Naplata takve usluge od onoga ko traži posao je zakonom zabranjena. Prema navodima naše sagovornice, 65 agencija ima licencu za posredovanje u pronalasku posla, ali, interesantno nijedna od njih ne radi posredovanje za Rusiju, a najveći broj naših ljudi ide upravo tamo. Pored Rusije, najkritične zemlje gde su proteklih godina zabeleženi slučajevi radne ekspoloatacije su Belorusija i Azerbejdžan. PAKAO NA SUĐENjIMA PREMA svedočenju Jelene Hrnjak, suđenja za trgovinu ljudima pravi su “pakao” i za žrtve i svedoke.Po običaju, smo svi u nekoj maloj sudnici i u prvom redu sede trgovac ljudima, žrtva, svedok, svi jedni pored drugih - priča Jelena. - “Trafikeri” prete i žrtvi i tužiocu, a u takvoj atmosferi žrtva treba da očuva prisebnost. Jako je teško motivisati te žene da svedoče, jer nema nadoknade štete žrtvama, a one ponovo moraju da se suočavaju sa svim lošim što su prošle. Kazne za ova dela su od tri do 12 godina, ali većina u našim slučajevima je osuđena na tri godine. MAJKA PRODALA ĆERKU U UDRUŽENjU “Atina” nam kažu da je poslednje dve godine uočljivije da roditelji prodaju decu. - Imali smo primer da je majka Romkinja imala više dece, a kad joj je umro muž živeli su u nemaštini. Ona je tada prodala ćerku od 11 godina - priča nam Jelena Hrnjak. - Tu gde je završila silovali su je i novi otac i njegov sin. Bežala je nekoliko puta. Na kraju je prodata u Crnu Goru. Posle pet godina uspela je da pobegne. Kad je došla kod nas u sklonište, sa svojih 16 godina nije znala dane u nedelji, niti da gleda na sat, a imala je i ozbiljne zdravstvene probleme. PROSJAČENjE I KRAĐA * OD krivičnih prijava podnetih prošle godine protiv trgovaca ljudima polovina je zbog seksualne eksploatacije. Jedna trećina organizatora “trafikinga” su žene i to uglavnom preko 30 godina starosti. * PUNOLETNI muškarci bivaju žrtve radne eksploatacije, dok su mlađi prisiljeni na prosjačenje i krađe. *SKORO sve žene su žrtve seksualne eksploatacije, a baš malu žensku decu eventualno teraju da prosjače ili kradu.
Nastavak na Večernje novosti...
