Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLITIKA SAZNAJE: Šta se menja u Zakoniku o krivičnom postupku
Sporazumom o priznanju krivičnog dela mora biti precizno određena vrsta i visina kazne i predviđeni instrumenti zaštite prava oštećenog
Paralelna istraga biće izbrisana iz novog Zakonika o krivičnom postupku, saznaje „Politika”. Neće postojati mogućnost da branilac i okrivljeni vode istragu paralelno sa tužiocem, kako je to sada predviđeno zakonikom, na čijim izmenama radi ekipa stručnjaka.
– To je loše rešenje, jer samo onaj okrivljeni koji je imućniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << može da plati branioca da mu vodi paralelnu istragu. To nije ni u skladu sa ciljem istrage – da se pribave dokazi koji će omogućiti javnom tužiocu da donese odluku da li da podigne optužnicu ili da odustane od krivičnog gonjenja. U istrazi treba da se pribave samo oni dokazi koji su u funkciji ovog cilja, kao i dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, na primer ako je svedok bolestan – objašnjava prof. dr Stanko Bejatović, član radne grupe koja privodi kraju rad na izmenama ZKP-a.
Istraga u Srbiji biće „čisto tužilačka”, ali postojaće „sudija za prethodni postupak” koji nadzire sve preduzete radnje. Istraga se pokreće rešenjem javnog tužioca. Na to rešenje okrivljeni i branilac imaće pravo žalbe sudiji za prethodni postupak.
– U zakoniku treba da budu predviđeni instrumenti koji omogućavaju okrivljenom i njegovom braniocu pribavljanje dokaza u njegovu korist. Jedan od instrumenata putem kojih se ovo postiže jeste sudija za prethodni postupak. Isto tako taj sudija treba da bude i subjekat izvođenja dokaza za koje se pretpostavlja da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano. Naravno tu je i mogućnost angažovanja veća suda kao subjekta donošenja konačne odluke po ovom pitanju – kaže dr Bejatović.
To su jedini izuzeci od pravila da sve dokaze u istrazi izvodi javni tužilac.
Okrivljeni može da postigne dogovor sa tužiocem, tako što će potpisati sporazum o priznanju krivičnog dela. I ovde radna grupa unosi značajnu izmenu. Naime, sporazumom se ne može okvirno dogovoriti kazna za okrivljenog, već mora precizno da bude navedena vrsta i visina kazne.
– Sporazum o priznanju krivičnog dela je jedan od veoma važnih i rekao bih nezaobilaznih instrumenata efikasnosti krivičnog postupka i treba ga u svakom slučaju podržati. Međutim, u zaključenom sporazumu između javnog tužioca i okrivljenog i njegovog branioca mora da bude precizirana kako vrsta tako i iznos dogovorene krivične sankcije. U tekstu sporazuma ne može da stoji samo vrsta a ne i iznos dogovorene kazne zatvora, na primer od pet do deset godina. Mora biti precizirana i vrsta i iznos dogovorene krivične sankcije – kaže profesor Bejatović.
Kada tužilac i okrivljeni sklapaju sporazum, onda se krivični postupak znatno skraćuje. Nema glavnog pretresa, odnosno suđenja. Međutim, svaki sporazum između okrivljenog i tužioca mora da potvrdi sud. Ako sud prihvati sporazum, krivični postupak je završen jer sud donosi konačnu odluku. Ukoliko ne prihvati sporazum onda dolazi do klasičnog suđenja.
– U slučaju sporazuma moraju postojati i instrumenti kojima će biti zaštićen položaj oštećenog krivičnim delom. Na primer, on mora da bude obavešten o održavanju ročišta na kojem sud odlučuje o ponuđenom tekstu sporazuma između tužioca i okrivljenog – kaže dr Bejatović.
U cilju efikasnosti krivičnog postupka je i načelo oportuniteta odnosno celishodnosti.
Tužilac donosi odluku da li je krivično gonjenje u konkretnom slučaju celishodno i može da odustane od gonjenja iz razloga predviđenih zakonom.
– Već se veliki broj slučajeva rešava na ovaj način i proširenje mogućnosti primene načela za krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do pet godina, i to bez posredovanja suda, je za pozdraviti. Međutim, nužno je predvideti instrumente zaštite prava oštećene osobe u slučajevima korišćenja načela oportuniteta javnog tužioca. Na primer, kada tužilac odlučuje o odlaganju krivičnog gonjenja, on mora da pruži mogućnost oštećenom da se o tome izjasni. Ili, neophodno je predvideti i instrumente eventualne kontrole odluke javnog tužioca u korišćenju načela oportuniteta – kaže dr Stanko Bejatović.
Iako ovo još nisu zvanični stavovi radne grupe, profesor je objasnio u čemu se sastoje najznačajnije izmene kada je reč o istrazi i instrumentima koji treba da pojednostave i skrate krivični postupak.
Kako saznajemo, radna grupa će u utorak, 16. oktobra, predočiti javnosti prvu verziju izmenjenog i dopunjenog teksta Zakonika o krivičnom postupku. Primena ZKP-a biće odložena, ali ne mnogo. Umesto u januaru 2013. godine, očekuje se da zakonik počne da se primenjuje u aprilu.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 14/10/2012
