Izvor: Kurir, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PEKARU PUKLO SRCE
Nepomično telo Jošeta Stojanovskog (37) u zemunskoj pekari "Gardoš" pronašao kolega i najbolji drug Boško Taleski (44) kad je došao da mu se pridruži u noćnoj smeni
BEOGRAD - Pekar Joše Stojanovski (37), koji je umro preksinoć oko 23 časa radeći u zemunskoj pekari "Gardoš", najverovatnije je stradao od infarkta srca pre nego što je upao u mešalicu za testo, saznajemo od Boška Taleskog (44), kolege preminulog, koji se prvi našao na mestu nesreće. Ovo potvrđuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i ostali svedoci policijskog uviđaja, a kao krunski dokaz navode da električna sklopka iznad mešalice bila "na crveno", što znači da mašina nije radila u trenutku kad je nesrećni Stojanovski iznenada preminuo.
- Sa Jošetom sam bio nerazdvojan drug i kolega. On bi mešanje testa počinjao oko 20 sati, a ja sam dolazio u 23 da zajedno do jutra oblikujemo i pečemo pecivo. Hteo sam da padnem u nesvest od bola kad sam ga ugledao nepomičnog i presavijenog preko mešalice. Pozvao sam Cvetana, gazdaričinog muža, davali smo mu veštačko disanje, masirali srce, ali pomoći nije bilo. Ono malo krvi oko testa je od povrede koju mu je napravio prsten kad je pao, a teško mi je palo što su neke novine napisale da je samleven u mešalici, što apsolutno nije tačno - sa suzama u očima priča nam Boško Taleski na svoj rođendan, koji je hteo da proslavi sa svojim tragično nastradalim drugarom Jošetom.
Nesrećni Stojanovski je u čuvenoj zemunskoj pekari "Gardoš", u Njegoševoj 17, radio punih devet godina, od dolaska iz rodnog Kičeva u Makedoniji, na poziv Cvetana Katevskog, supruga vlasnice pekare Danice Katevski.
- Planirali smo da ovih dana proslavimo Jošetovo dobijanje rešenja o srpskom državljanstvu, a evo pravimo mu sahranu. Pre pet godina ovde smo ga i ženili našom prodavačicom Snežanom, pre toga prognanom iz Petrinje na Baniji, koja mu je kasnije rodila dve divne ćerkice. Deca sada imaju dve, odnosno četiri godine. Nije pio, niti pušio, bio je od onih ljudi koji su samo za kuća-posao. Bio je krupan i jak čovek, nikad se nije žalio da je bolestan, a, evo, život mu puče kao staklo. Brinućemo da mu ćerkice završe škole, da ih izvedemo na put kao da je Joše pored njih - skrušeno nam priča Cvetan Katevski.
