Izvor: Blic, 22.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpisano 600.000 računara
KRAGUJEVAC - U Kragujevcu će u roku od tri meseca početi da radi Centar za reciklažu eloktronske i elektrotehničke opreme, u kome će biti uništavani dotrajali računari. Prema rečima profesora Ratka Mitrovića, vođe projekta koji je rađen na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu, u Srbiji danas ima 600.000 računara koji su otpisani, ne rade i predstavljaju opasan otpad.
- Računari u sebi imaju komponente napravljene od otrovnih i opasnih materijala. To su, pre svega, olovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kadmijum, koji zagađuju vodu, vazduh i zemljište. Mi imamo znanje i mogućnosti da racikliramo sve, od računara osim monitora, koji se šalje u Češku zbog posebne tehnologije prerade stakla koje u sebi ima oko 20 odsto olova. Ceo posao se radi ručno, računar se rastavlja do najsitnijih delova, ispravni i upotrebljivi mogu ponovo da se iskoriste za ugradnju u druge računare, a ostali se razdvajaju po materijalima, pakuju u posebne kontejnere i šalju da dalju preradu - kaže Ratko Mitrović.
Na tržištu izrabljenih delova iz kompjutera posebno dobru cenu imaju elektronske ploče jer sadrže zlato i druge vredne metale. Nemačke kompanije otkupljuju ove ploče i po kilogramu plaćaju i do 2,15 evra. Kako tvrde na Mašinskom fakultetu, u prvoj godini rada bi moglo da se reciklira 1.000 dotrajalih računara, jer već postoji deo potrebnih mašina i slobodna hala površine 200 kvadrata. Zaposlenje bi našlo i šest radnika.
- Pokušaćemo sa fabrikom stakla u Paraćinu da osvojimo tehnologiju za reciklažu monitora, tako da ih ne šaljemo u Češku i da to skupo plaćamo. Korist bi bila obostrana jer pogon za izradu tehničkog stakla u Paraćinu ne radi već dve godine, a ovako bi dobio posao - kaže profesor Bogdan Nedić koji radi na projektu reciklažnog centra.
Iz svakog starog računara, pokazuju iskustva zapadnih zemalja, može da se iskoriste materijali vredni oko deset evra. Zato preradom postojeće količine otpisanih računara u Srbiji može da se stekne dobit od šest miliona evra.
Otrov na deponiji
Prema rečima direktora JKP „Čistoća" Zorana Jovanovića, elektronski otpad koji bacaju građani se i dalje odvozi i ostavlja na gradsku deponiju u Jovanovcu. Poseban problem je to što mašine za mlevenje đubreta u kamionima skrcaju monitore i ekrane, pa se otrovna prašina i staklo šire i zagađuju sve oko sebe. Od 200 tona smeća, koliko se svakodnevno izruči na kragujevačku deponiju, oko 10 tona čini opasni elektronski otpad.
