Izvor: Blic, 01.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkupom ukloniti naoružanje sa ulica
Otkupom ukloniti naoružanje sa ulica
BEOGRAD - Posle promene Zakona o oružju i municiji i razdvajanja dozvola za posedovanje i nošenje vatrenog oružja opšta bezbednost građana se nije osetno poboljšala. Velika količina naoružanja i dalje se nalazi kod građana o čemu svedoče česta ubistva, razbojništva, otmice i druga krivična dela uz upotrebu vatrenog oružja. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom prošle godine zaplenjeno je 2.768 komada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vatrenog oružja i privedeno 2.714 osoba zbog neovlašćenog posedovanja oružja, a slični podaci odnose se i na prethodne godine.
- Najveći problem kod nošenja oružja nisu toliko nedostaci u Zakonu o oružju i municiji koliko nedosledna primena zakona u praksi. Policija često koristi svoje diskreciono pravo i ignoriše ovaj zakon, a tužilaštva i sudovi rade po automatizmu i obrađuju uglavnom prijave koje stižu iz policije - kaže za 'Blic' advokat Goran Petronijević, doskorašnji sudija Okružnog suda u Beogradu i koautor elaborata iz 1994. godine kojim je, između ostalog, predloženo razdvajanje dozvola za posedovanje i nošenje oružja.
Prema Petronijeviću, mnogo više bezbednosnih problema stvara nelegalno oružje nego ono koje je zvanično registrovano.- Tone oružja su ušle u našu zemlju, mnogo ljudi je po nekoliko godina provelo u rovovima i nesigurni su bez puške ili pištolja. Umesto dosadašnjih neuspešnih akcija predaje potrebno je da država organizuje otkup oružja. Puška na crnom tržištu košta od 100 do 200 maraka, bomba 10 do 20 maraka a metak vredi marku po komadu i ako država može da odvoji po 300.000 maraka za nagrade doušnicima morala bi da odvoji i nešto novca za sklanjanje naoružanja sa ulice - kazao je Petronijević.
Zakon o oružju i municiji donet je 1993. godine, a advokat Novak Lukić i tadašnji sudija Goran Petronijević sačinili su godinu dana kasnije predlog izmena ovog zakona. Elaboratom koji je kao ideja zaštićen u Zavodu za patente predviđeno je razdvajanje dozvola za posedovanje i nošenje, širi spektar dozvola za nošenje, obavezna teorijska i praktična obuka, stručna procena psiholoških karakteristika kandidata i restriktivna politika davanja dozvola za oružje.
- Najveći otpor ovim promena uvek je dolazio iz policije koja nije dozvoljavala da se bilo ko meša u njihovo diskreciono pravo davanja dozvola za oružje. Policajci su i danas spremni da daju dozvolu za oružje nekom krupnom kriminalcu da bi ga 'kupili' i da bi on sarađivao sa njima. Sa druge strane, kriminalcima je oružje potrebno jer su bez njega ugroženi od drugih kriminalaca - tvrdi Petronijević.
Promene predložene u elaboratu, prema Petronijeviću, povremeno su kao svoje predstavljale političke stranke, ali je sve bilo kratkotrajno i svedeno na predizborne kampanje. Zakon o oružju i municiji je pre dve godine ipak izmenjen i neka poboljšanja su usvojena.
- Prilikom promene Zakona obuka nije adekvatno propisana jer nema teorijske nastave i ljudi često ne znaju osnovne pojmove o oružju ili šta je nužna odbrana. Praktična obuka se svodi na ispaljivanje nekoliko metaka u streljani. Uvedena je velika taksa na oružje što opterećuje lovce, sportiste ili kolekcionare koji poseduju više primeraka. Stručna psihološka provera ne postoji već to i dalje obavlja policijska patrola raspitujući se kod komšija da li je kandidat 'agresivan i da li se često svađa' - priča Petronijević.U Zakonu o oružju i municiji izbačeni su mnogi stručni termini kao što je, na primer, razlika između oružja sa olučenom i glatkom cevi, pa zbog toga često dolazi do problema u primeni zakona prilikom određivanja krivičnih dela u vezi sa kalibrom oružja.
- Više od 90 odsto policajaca, tužilaca, sudija i branitelja ne ume da razlikuje kalibre olučenih i glatkih cevi. Jedan sud u unutrašnjosti je čak presudio čoveku za posedovanje skraćene lovačke puške u kalibru 16 kao za oružje za koje se, po zakonu, ne može dobiti dozvola. Ni sudija, ni tužilac, ni branitelj ni veštak nisu znali da je kalibar 16 lovačke puške manji od kalibra 12. Inače, kalibar od 12 milimetara predstavlja granicu za dobijanje dozvole. Da stvar bude gora presudu je potvrdio Vrhovni sud - kaže Petronijević.
Promenama Zakona od pre dve godine, kazne su pooštrene pa se sada za posedovanje pištolja bez dozvole može dobiti od šest meseci do tri godine zatvora, za automatsku pušku od godinu do šest godina zatvora a kazna za jednu ručnu bombu može biti između 3 i 15 godina robije. Kao 'veća količina oružja' u sudskoj praksi sada se podrazumeva pet komada oružja ili hiljadu metaka ili jedna bomba. Ranije su najmanje četiri bombe bile 'veća količina oružja'.
Zbog problema sa mafijom u Italiji kazne za posedovanje oružja bez dozvole su znatno oštrije. Ukoliko se kod nekoga pronađe pištolj bez dozvole, oružje se oduzima i osoba ide u redovnu sudsku proceduru ali ukoliko je pištolj imao metak u cevi vlasnik automatski ide u pritvor.
- Kod nas ne bi trebalo pooštravati kazne za nedozvoljeno posedovanje oružja jer su sankcije već preoštre. Ne bi trebalo uvoditi ni automatizam kazne jer svaki pojedinačni slučaj ima nijanse koje sud treba pažljivo da odmeri. Potrebno je samo doslednije sprovoditi sadašnji zakon i eventualnim otkupom skloniti oružje sa ulice - navodi Petronijević. Z. Dojić
