Izvor: Glas javnosti, 10.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oteli ženu, pa joj se posle izvinjavali
BEOGRAD - Nismo kidnapovali Jelenu Miloradović-Tejić - bila je zajednička odbrana Vladimira Penjovića (53) i Tomislava Ubornja pred sudijom Snežanom Petričić u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu.
Dvojac koji je optužen da je 18. februara ove godine, u blizini Zemunskog keja, oteo suprugu sudije Četvrtog suda Zorana Tejića, odlučno su juče negirali da su imali ikakvu nameru da kidnapuju ikoga i da im je veoma žao što se sve ovako odigralo.
- Moja porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je oduvek bila u prijateljskim odnosima sa Neninom. Tako je bilo sve dok im nismo prodali naš stan, od kada je njen otac počeo da me naziva gubitnikom, a što me je vređalo. Tog dana kada sam video Jelenu na Keju bio sam u Beogradu da kupim materijal za kuću koju gradim na Petrovaradinu u Novom Sadu. Želeo sam da joj dokažem da nisam gubitnik i da gradim kuću. Čim sam je video rekao sam Ubornji „neću više da se krijem“ i dotrčao sam do njenih kola - započeo je svoju odbranu Penjović.
Optužen da joj je pod pretnjom pištoljem naredio da sedne u kola, Penjović tvrdi da je u ruci nosio - srebrnu slavinu. Prema priči optuženih, samo su joj rekli da sedne u svoja kola na zadnje sedište. Pored nje se smestio Ubornja, a Penjović ih je povezao ka Novom Sadu, „da bi joj pokazao kuću, ne bi li je razuverio da je gubitnik“.
- Ne znam zašto sam to uradio. Tog dana sam popio mnogo viskija i nekoliko kapi metadona. Bio sam nepromišljen. U kolima smo svi ćaskali, a njoj je nekoliko puta zazvonio mobilni. Nije htela da se javi, pa sam ga ja uzeo. Nena je bila zbunjena, pa me je pitala da li ćemo je ubiti. Rekao sam da ne želimo da je kidnapujemo. Kola su pri tom bila otključana svo vreme, čak i kada smo stajali na benzinskoj pumpi kada mi je dala novac da platim gorivo - opisivao je okrivljeni put za Petrovaradin.
U kući je, priča dalje optuženi, išla u toalet, a malo se poigrala i sa njegovim psom. Penjović tvrdi da je u jednom trenutku shvatio da se ono što mu je ličilo na „skrivenu kameru“ odjednom pretvorilo u „košmar“. Odlučio je da se vrate za Beograd.
- U kolima sam ponovo zatražio novac za gorivo. Jelena mi je dala dve platne kartice. Automat nije radio kako treba, pa sam nekoliko puta zatražio po 2.000 dinara. Aparat je odjednom proradio i pojavilo se 20.000 dinara - pravdao se Penjović.
Sudija mu je, međutim, tada pokazala izvod iz Voleks banke sa kojeg se jasno vidi da je optuženi više puta zatražio od automata po 10.000 dinara. Kada mu je isplaćeno maksimalnih 20.000, bankomat je samo nastavio da izbacuje objašnjenja da je limit za taj dan potrošen. Benzin, pri tom, nije kupio.
- Kada smo se vratili na Zemunski kej pružio sam joj ruku i izvinio se - objasnio je Panjović.
- Da li ste nameravali da vratite novac? - interesovala se sudija.
- Da, ali mi je tada bilo neprijatno, a posle nisam imao priliku jer mi je policija već došla na vrata - odgovorio je. Suđenje se nastavlja 27. juna, kada će iskaz dati oštećena.
