Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2012, 22:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otac je umro da bih ja živeo

STAJAO sam pored puta i fotografisao trku. Tata i ja smo bili na mestu gde je dozvoljeno. Odjednom, auto je uleteo u publiku. Samo sam osetio kako me je otac odgurnuo, a on je završio pod točkovima pomahnitalog automobila. Moj tata je umro da bih ja nastavio da živim!Ovako, nekoliko dana nakon stravične nesreće koja se dogodila na trkama na Tari, kroz suze priča Stefan Jakovljević (17), sin nastradalog Dragiše Jakovljevića (47), iz sela Ranovac, kod Petrovca na Mlavi.- Kad je auto uleteo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u publiku i udario u nas, nisam znao gde se nalazim - nastavlja Stefan. - Samo sam u magnovenju osetio kako me neko podiže. Onda sam izgubio svest. Probudio sam se tek u bolnici, nekoliko sati kasnije.Ispred doma Jakovljevića u selu Ranovac u četvrtak su se okupili rodbina, prijatelji, komšije... Došli su da na poslednji put isprate Dragišu.- Samo sam začula stravičan prasak i videla oblak dima - plače Javorka Jakovljević, Dragišina supruga. - U trenutku sam se odsekla, jer sam znala da se na tom mestu nalaze moj suprug i sin. Kao bez duše strčala sam dole i počela da ih dozivam. Na sve strane bile su krhotine od automobila. Kao da sam se našla usred bojnog polja. Onda mi je prišao jedan prijatelj iz Bajine Bašte i rekao mi da su Dragišu i Stefana prevezli u bolnicu.Javorka je sela u auto i krenula ka bolnici. Na pola puta zazvonio joj je mobilni telefon.- Neki muškarac, koji se nije predstavio, pitao me da li sam ja Stefanova majka - jeca Javorka. - Kazala sam mu da jesam, na šta mi je on odgovorio da mi je dete dobro i da se ne brinem. Ali kada sam ga upitala za Dragišu - prekinuo mi je vezu.U bolnici je Javorku dočekalo medicinsko osoblje. Kazali su joj da je Stefan dobro, ali da je Dragiša, nažalost, podlegao povredama.- U pratnji policije, ušala sam u jednu prostoriju kako bih prepoznala supruga. Izgledalo mi je kao da spava. Nisam mogla da poverujem da je mrtav - kroz suze govori Javorka.Pred kućom Jakovljevića, ispred kovčega, sedela je Dragišina majka. Skamenjena. Samo su joj suze klizile niz staračke obraze.- Pre dve nedelje bila sam u poseti porodici iz Švajcarske gde živim - ne skriva suze Dragišina ćerka Jasna dok sa bratom i majkom grli očevu sliku. - Ni slutila nisam da ću se opet vratiti, ali ovog puta da oca ispratim na večni počinak.Dragiša Jakovljević sahranjen je u četvrtak na seoskom groblju u Ranovcu. U dvorištu porodice Jakovljević tiskali su se prijatelji, rodbina i komšije. Čekali su na red da uđu u kuću i Dragiši zapale sveću. Niko od njih nije mogao da skrije suze. Jedan od Dragišinih prijatelja, skrivajući pogled, rekao nam je da je Dragiša mnogo voleo automobile.- Međutim, iako je voleo kola, nikada nije vozio brzo i svakome je savetovao da bude oprezan tokom vožnje. A nastradao je na ovakav način. NEĆE TUŽITIJAVORKA Jakovljević ističe da neće tužiti organizatore trke zbog pogibije njenog supruga Dragiše.- To je bila nesreća, svesna sam ja toga - kaže Javorka. - Međutim, makar su mogli da me pozovu i da me pitaju kako sam i da li mi nešto treba. Ovako, neka Bog odluči šta će sa njima.

Nastavak na Večernje novosti...