Izvor: Politika, 21.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuđenici idu na vikend tek kad sakupe dovoljno poena
Slučaj ubice policajca koji je iz Zabele izlazio tri godine napolje da bi preprodavao drogu, reketirao i organizovao svoju bandu, poklopio se sa donošenjem novog, pooštrenog pravilnika kojim se „otvaraju zatvorske kapije"
Kakav tretman u zatvoru će dobiti i da li će neki osuđenik na izdržavanju kazne iz tretmana u kojem se nalazi preći u povoljniji, ubuduće će zavisiti od broja „negativnih poena” koji će biti utvrđen skalom za procenu rizika prilikom dolaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zatvor, saznaje „Politika”.
Bodovaće se način na koje je delo izvršeno (da li je počinjeno na svirep način, iz koristoljublja, da li je deo organizovanog kriminala), opasnost osuđenog po društvenu zajednicu, ranija osuđivanost, njegovo ponašanje na izvršenju kazne"
Uvođenjem ovakve procene, prema rečima Damira Joke, načelnika Odeljenja za tretman iz Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde, izjednačiće se kriterijumi i smanjiti mogućnost praktičnih grešaka i eventualnih zloupotreba prilikom dodeljivanja povoljnijeg tretmana osuđenim licima.
Na ovaj načinotklonićeseinedoumiceslične onima koje su se u javnosti pojavile posle hapšenja Josipa Golomejića, osuđenog za ubistvo policijskog inspektora, a kojem su lisice na ruke stavljene na – dopustu. On je iz sedmog „zatvorenog" paviljona zatvora u Zabeli, pre četiri godine prešao u osmi paviljon koji je u „poluslobodnom statusu". Tako je, samo posle tri godine robijanja, ovaj osuđenik na 12 godina kazne, mogao da „šeta", odlazi petkom kući u Beograd i da se vraća u ponedeljak ujutru među zidine Zabele. U vreme vikenda je dilovao drogu, reketirao, organizovao svoju kriminalnu grupu i konačno je uhapšen pre neki dan u Beogradu, u policijskoj akciji.
Primena novog pravilnika, prema Jokinim rečima, mogla bi da počne neposredno po usvajanju izmena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koje se očekuje u aprilu..
– Predlogom izmena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS) predviđen je novi pravilnik o tretmanu i razvrstavanju osuđenih lica. Prilikom izrade pravilnika korišćena su iskustva razvijenih sistema Evropske unije. Kao i na zapadu, ona krivična dela koja se smatraju naročito opasnim po društvenu zajednicu, kao, na primer, naročito svirepa ubistva, ubistva starih i nemoćnih, organizovani kriminal, rasturanje droge, pedofilija, biće tretirana kao visokorizična po društvenu zajednicu i sa sobom će povlačiti veći broj negativnih poena – objašnjava Joka.
Negativne poene sa sobom će, prema rečima našeg sagovornika, povlačiti i način izvršenja dela, izbor žrtve i drugi kriterijumi. Ovakvim načinom „ocenjivanja”, svi koji su izvršili posebno teška krivična dela, praktično, biće stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na one koji su ubistvo, recimo, počinili iz nehata ili nužne odbrane. Novi kriterijum primenjivaće se i na sva ostala krivična dela, a kao naročito opasna tretiraće se i krivična dela rasturanja droge, trgovina ljudima, pedofilija, nasilje u porodici i nad decom.
– Procena rizika primenjivaće se i za sva druga krivična dela, ali će ona, zbog manje društvene opasnosti nositi manji broj negativnih poena. Znači, po usvajanju izmena ZIKS-a, prilikom odluke o promeni tretmana pre svega će se uzimati u obzir broj poena u proceni rizika, a posle toga mišljenja psihologa, vaspitača, sociologa o uticaju kazne. Ovakav način postupanja biće jasniji i samim osuđenicima, pa će svaki od njih znati zašto je neko dobio, a neko nije povoljniji tretman. Ovim pravilnikom imaćemo potpuno jasnu kvantifikovanu sliku svakog osuđenog lica u sistemu izvršenja sankcija i svakome će biti jasno zašto je dobio određeni broj poena – navodi naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, na ovaj način biće smanjena mogućnost bilo kakvih zloupotreba jer će se, prilikom odlučivanja o povoljnijem tretmanu osuđenika, u obzir uzimati realni podaci – da li je smanjen stepen rizika ili nije. Ovaj kvantitativni kriterijum, prema Jokinim rečima, biće presudan, ali ne i jedini. Ostali kriterijumi su zapravo oni koji će se procenjivati tokom izvršenja kazne.
– Uvođenjem novog sistema, želimo da, u najvećoj mogućoj meri, eliminišemo subjektivnost u ocenjivanju osuđenog. U novom sistemu ćemo, recimo, imati, određene individualne ciljeve koji će se postavljati pred osuđenike. Na primer, licu koje je osuđeno za krivično delo nasilništva, kao individualni cilj postavićemo korektno ponašanje prema službenim licima i ostalim osuđenicima. Ako ne ispuni zadati cilj, osuđenik neće moći da napreduje u tretmanu. Osuđeno lice će imati mogućnost da svojim radom, ponašanjem, odnosom prema izvršenju kazne" utiče na to da mu se smanji stepen rizika u delovima u kojima je to moguće. U nekim delovima to, međutim, neće biti moguće. Na primer, stepen rizika, utvrđen zbog teškog ubistva neće se smanjivati tokom izvršenja kazne – objašnjava Joka.
Cilj uvođenja ovakvog sistema jeste otklanjanje grešaka i mogućnost zloupotreba prilikom dodeljivanja povoljnijeg tretmana osuđenom licu. Izbeći će se sumnje u stručni rad zaposlenih u kazneno-popravnim zavodima, u njihove dobre namere, u efikasnost i funkcionisanje izvršenja kazni uopšte.
– Ovaj kvantitativni sistem će, na kraju krajeva, i upravniku zavoda, koji poslednji stavlja potpis na odluku o povoljnijem tretmanu, olakšati posao i nalagati da odluke donosi u skladu sa njim. Na ovaj način biće utvrđeni zajednički kriterijumi za sve zavode što će smanjiti autonomiju u smislu utvrđivanja prava na pogodnosti – kaže na kraju Joka.
------------------------------------------------
Dosadašnja praksa
Predlozi za promenu tretmana sada se prave na osnovu ocene tima stručnjaka u kazneno-popravnim zavodima. Timove čine stručnjaci iz službi za prevaspitavanje, zdravstvene službe, službe obezbeđenja"
Kada svi oni procene da neko svojim ponašanjem, radom i stavovima zaslužuje napredovanje u tretmanu, oni svoj predlog šalju upravniku koji donosi konačnu odluku o prelasku osuđenika u povoljniji tretman.
– Delo koje je neko počinio, u dosadašnjoj praksi zavoda, nije kriterijum koji bi osuđenika „sputavao” da dobije povoljniji tretman. Vremenski rokovi u kojem osuđeno lice može da dobije povoljniji status utvrđeni su zakonom. Recimo, ako je nekome zbog ubistva izrečena desetogodišnja zatvorska kazna, on u povoljniji tretman može da pređe tek posle četvrtine izdržane kazne. Ukoliko, recimo, lice na dopustu napravi prekršaj, opet mora da prođe četvrtina ostatka kazne – objašnjava Joka.
-------------------------------------------
Studiranje iz zatvora
U 2008. godini zabeleženo je oko 50.000 izlazaka osuđenika iz zatvora, po raznim osnovama. Odlazili su na vanredni vikend, polaganje ispita na fakultetu, korišćenje godišnjeg odmora van zavoda, izlazak u grad...
Od tih 50.000 izlazaka, samo u 250 slučajeva su „zloupotrebljene” vanzavodske povoljnosti, što predstavlja0,5 odsto.
– Ovo je izuzetan uspeh, ali je dovoljan i jedan slučaj zloupotrebe da „uprska stvar" i stavi sumnju u opravdanost odluke o prelasku u povoljniji tretman – navodi Joka.
------------------------------------------
Skala za procenu rizika
Skala za procenu rizika ima 160 mogućih poena. Sve preko 80, stavlja osuđenog u zatvoreni tretman. Ukoliko se naknadnom procenom, koja je obavezna, smanji broj ispod 80 može se dodeliti povoljniji tretman.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 22/03/2009]
