Izvor: Politika, 21.Jan.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Oštro protiv svih oblika kriminala

U svom radu imam jedan jedini princip, a to je poštovanje zakona, bez obzira na to o kome je reč

Državni tužilac Zagorka Dolovac potpisaće naredne nedelje u Rimu memorandum o razumevanju o regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova teškog kriminala sa tužiocima iz zemalja u regionu. Ovaj sporazum, kako kaže za naš list, trebalo bi da omogući brzu i efikasnu razmenu dokumenata, informacija i dokaza u krivičnim postupcima i da unapredi međunarodnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnju tužilaca putem direktnih kontakata. Pored pomenutog memoranduma, tužilac Dolovac ekskluzivno za „Politiku” govori o izboru tužilaca, borbi protiv korupcije, huligana, pretnjama tužiocima...

Šta potpisivanje memoranduma znači za Srbiju i šta on konkretno predviđa?

U Rimu ću potpisati memorandum o saradnji sa državnim tužiocima Hrvatske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Ovaj sporazum trebalo bi da omogući brzu i efikasnu razmenu dokumenata, informacija i dokaza u krivičnim postupcima i da unapredi međunarodnu saradnju tužilaca putem direktnih kontakata. To podrazumeva zaključenje ugovora o formiranju zajedničkih timova, saslušanja putem video-linka i telefonskih konferencija, kontrolisanje isporuka, vođenje prikrivenih istraga, opservacija preko graničnog organizovanog kriminala i drugih specijalnih operacija u borbi protiv organizovanog kriminala. Drugim rečima, ovaj sporazum afirmiše tužilaštvo kao garant primene međunarodnih standarda u borbi protiv kriminala.

Bilo je mnogo reakcija na nedavni izbor tužilaca. Smatrate li da su, zaista izabrani najstručniji i najdosledniji i da nije bilo političkih pritisaka prilikom izbora?

Nisam učestvovala u radu Državnog veća tužilaca i nezahvalno je da komentarišem sam tok izbora. Međutim, sa sigurnošću mogu da kažem da od 11 članova tog tela sedam čine tužioci i zamenici tužilaca. Čvrsto verujem da ovo dovoljno govori u prilog tome da je prevagu prilikom izbora imala struka, a ne politika. Evropska komisija je u svom poslednjem izveštaju o napretku, posebno pohvalila reformu tužilaštva u novim pravosudnim zakonima pošto donosi znatno veću samostalnost zamenicima javnih tužioca. Funkcija zamenika javnog tužioca je doživotna, a javnim tužiocima garantuje se mesto zamenika posle okončanja mandata, za razliku od ranijeg perioda kada to nije bilo urađeno, već su ostajali bez posla.

Prilikom izbora tužilaca vodilo se računa o izboru pripadnika nacionalnih manjina, šta mislite o tome i o činjenici da su tužioci premeštani u gradove gde nikada nisu obavljali posao?

Državno veće tužilaca izuzetno veliku pažnju posvetilo je nacionalno mešovitim sredinama. Primenjeni su u potpunosti evropski standardi koji se tiču nacionalnih manjina u multietničkim sredinama. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su od 416 zamenika tužilaca njih 88 odnosno 21 odsto predstavnici nacionalnih manjina. Izabrano je 20 odsto Albanaca u Vranju u mestu koje u pravosudnoj mreži pokriva jug Srbije – Bujanovac i Preševo. U Novom Pazaru je izabrano 35 odsto Bošnjaka, Novom Sadu 20 odsto Mađara, Pančevu 40 odsto Rumuna, u Subotici 50 odsto Mađara, u Pirotu 50 odsto Bugara. Želim da napomenem da je ovaj broj neuporedivo veći nego u prethodnoj tužilačkoj mreži. Mislim da će premeštanje tužilaca u druge gradove pozitivno uticati na rešavanje jednog od glavnih problema u radu tužilaštva, a to je lanac koji je postojao kao kopča između lokalnih moćnika, tužilaca i sudija. Na ovaj način raskidaju se sve ove veze i u takve sredine dolaze oni koji su neutralni i u svom poslu kreću se u koordinatama koje im postavljaju ustav i zakoni. Uostalom, i ja već pune dve godine putujem iz Novog Sada u Beograd i nemam nikakav problem sa tim.

Rekli ste da će vam borba protiv korupcije biti jedan od važnijih zadataka tokom mandata?

Da bi se suzbila korupcija neophodno je da se udari u suštinu njenog postojanja, a to je profit. Oduzimanje imovine je najefikasniji način borbe protiv korupcije i na tome ću intenzivno i dalje raditi. Tužilaštvo će inicirati finansijske istrage i predlagati oduzimanje imovine gde god je to moguće. Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela već daje odlične rezultate.

Pored borbe protiv korupcije na čemu će se još zasnivati vaš rad?

Ova godina biće godina borbe protiv huliganstva i svih vidova nasilja. U utorak je podignuta optužnica za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona. Istovremeno ova optužnica neka bude i opomena i najava da država neće tolerisati huliganstvo i nasilje i da će se snažno boriti protiv ovih pojava. Moramo pokazati da je država jača od kriminala i da se u Srbiji poštuje vladavina prava.

Ima li pritisaka na nosioce tužilačkih funkcija? Kako da se tužioci odbrane u slučaju konkretnih pritisaka moćnih društvenih struktura ili pak političkih krugova?

Svaki uticaj na tužilaštvo je nedopustiv, a mešanje predstavnika politike predstavlja krivično delo. Tužilaštvo radi isključivo na osnovu zakona. Ukoliko bilo koji zamenik bude trpeo pritisak, kao republički javni tužilac založiću se da se to odmah obelodani i staću u zaštitu svojih tužilaca.

Tužilaštvu je zamereno da reaguje tek pošto javnost i određeni politički krugovi otvore neko pitanje. Kako ocenjujete takve kritike?

Apsolutno ih odbacujem kao netačne, jer tužilaštvo reaguje čim do njega dopre glas da je izvršeno određeno krivično delo.

Mnogi slučajevi iz prošlosti koji izazivaju pažnju ostali su nerešeni, smrt Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, pogibija gardista u Topčideru" Hoće li tužilaštvo nastaviti sa radom na ovim predmetima i u kom pravcu će oni ići?

Tužilaštvo će nastaviti sa radomu ovim predmetima i maksimalno ću uložiti napor kako bi predmeti koji se odnose na period od pre 15 godina bili uspešno rešeni. Posebno ću se zalagati za doslednu primenu Krivičnog zakonika koji propisuje veoma stroge kazne za pretnje i napade na osobe koje se bave poslovima od javnog značaja među koje spadaju i novinari.

U tužilaštvu su takođe i predmeti formirani tokom istrage protiv trojice bivših rukovodilaca fudbalskog kluba Crvena zvezda, Svetlane Ražnatović" Može li se uskoro očekivati podizanje optužnice ili neki drugi potez tužilaštva. Da li je bilo pritisaka?

Pritisaka nije bilo, niti sam ja osoba koja je podložna bilo kakvim pritiscima. U svom radu imam jedan jedini princip, a to je poštovanje zakona, bez obzira na to o kome je reč.

Bili ste u timu kada se pregovaralo o slučaju Miladina Kovačevića. Mnogo je onih koji zameraju da je gotovo sve urađeno „iza zatvorenih vrata” i da javnost i danas ne zna veći deo toka pregovora. O čemu je zapravo reč?

Ovaj predmet nalazi se u fazi istrage. Veći deo posla je završen, a preostalo je još da se obavi sudsko-medicinsko veštačenje na osnovu dokumentacije koju nam je dostavio američki tužilac Molen. U ovom predmetu obavljeno je saslušanje svedoka iz SAD putem video-linka i to vrlo uspešno.

Svedoci smo divljanja navijačkih grupa i pretnji koje njihovi članovi upućuju. Šta tužilaštvo konkretno može da preduzme da to spreči?

Predmet se nalazi u Ustavnom sudu i odluka o našem zahtevu još nije doneta.

Miroslava Derikonjić

[objavljeno: 22/01/2010]

Nastavak na Politika...