Izvor: Glas javnosti, 22.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optužba za Kosovo bez ijednog dokaza
BEOGRAD - Branioci haških optuženika Milana Milutinovića i Nikole Šainovića u svojim završnim rečima, pred većem sudije Ijanom Bonomijem, zatražili su od Haškog tribunala da njihove branjenike oslobode krivice za zločine nad kosovskim Albancima 1999, jer, kako smatraju, tužioci nisu izneli nijedan valjan dokaz.
Šainovićev branilac, advokat Toma Fila ocenio je juče da je nivo dokaza koje su tokom suđenja od 2006. godine izneli tužioci bio nizak, a da je optužnica zasnovana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << isključivo na - sumnjama. Tužioci, smatra, nisu uspeli da dokažu da je na Kosovu postojala zajednička komanda Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, niti da je Šainović bio njen član, a kamoli komandant.
- Šainović je na Kosovu delovao isključivo kao potpredsednik Savezne vlade i šef komisije za odnose sa misijom Oebsa, u skladu sa vladinim odlukama i zakonima. Zahtevao je da se istraže tvrdnje o zločinima, počinioci kazne i da se poštuju sporazumi za međunarodnom zajednicom. Međunarodni zvaničnici koji su na suđenju bili svedoci optužbe, poput Volfganga Petriča, potvrdili su da se Šainović zaključno sa skupom u Rambujeu borio za mir. Šta je posle toga mogao - da se ubije? - upitao se Fila.
NEMOGUĆ PROGON 800.000 ALBANACA
Negirajući da je cilj „zločinačkog poduhvata“ bila promena etničkog sastava stanovništva Kosova i to progonom Albanaca, advokat Fila sugeriše da je trajni progon 800.000 Albanaca - nemoguć:
- SAD su 1999. želele da bombarduju SRJ i Srbiju. Dokaz je iskaz svedoka odbrane Kesića da je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton priznao delegaciji američkih Srba da su Srbiji na pregovorima u Rambujeu postavljeni zahtevi koje nije mogla da prihvati. Tvrditi da je cilj optuženih bio da promenom etničke ravnoteže obezbede trajnu srpsku kontrolu nad Kosovom je samo tužno pojednostavljivanje istorijskih događaja. Kontrola teritorije svoje države nije zločinačka namera, već ustavna obaveza - završio je advokat, podsećajući da je i po Rezoluciji 1244 UN kojom je okončan rat u junu 1999. Kosovo bilo - deo Srbije.
Podvlačeći da su tužioci tek u završnoj reči po prvi put tvrdili da je Šainović imao „politički nadzor“ nad državnim snagama na Kosovu, iako se u optužnici navodi da je komandovao vojskom i policijom, Fila ističe da je SRJ bila država u kojoj je politički nadzor nad snagama bezbednosti imala - vlada.
- Politički nadzor nad VJ imala je Savezna vlada, a nad MUP-om Srbije - Vlada Srbije i ministar unutrašnjih poslova - izričit je Fila, koji odbacuje da je Šainović bio „politički pouzdanik“ Miloševića.
Pre njega, završnu reč izneo je advokat Judžin O’Saliven, branilac bivšeg predsednika Srbije Milutinovića. On smatra da je zapanjujuće netačno da je Milutinović 1998. i 1999. opstruisao pregovarački proces za pronalaženje mirnog rešenja za kosovsku krizu i tako učestvovao u „utiranju puta“ za progon Albanaca sa Kosova.
Branilac smatra da je dokazano da se Milutinović tokom kosovske krize iskreno zalagao za pregovore sa albanskim liderima, ali da su od proleća 1998. do početka NATO bombardovanja u martu 1999, albanski političari, odbijali direktne pregovore sa državnom delegacijom Srbije i brojne inicijative.
O’Salivan se slaže sa Filom da su SAD, preko tadašnjeg državnog sekretara Madlen Olbrajt, uoči i za vreme skupova u Rambujeu i Parizu namerno i javno krivile srpsku stranu za neuspeh pregovora, istovremeno „zatvarajući oči“ pred „separatističkim aktivnostima“ Albanaca. Cilj je bio da se omogući bombardovanja Srbije i SRJ zbog propasti pregovora, u okviru politike „promene režima“ u Beogradu. To, tvrdi, potvrđuju i tadašnje reči Olbrajtove pred albanskom delegacijom da će Srbi biti bombardovani ako odbiju sporazum.
Pozivajući se na svedočenja albanskog pregovarača Vetona Suroija, ali i Petriča, advokat ističe da je Srbija u Rambujeu prihvatila politički deo sporazuma o Kosovu koji su Albanci odbili, a da su srpskoj delegaciji u poslednjem trenutku obelodanjeni oni delovi koji su NATO snagama na celoj teritoriji SRJ davali prava - koja bi mogla da se izjednače sa „okupacijom“.
.jpg)
