Izvor: Politika, 14.Avg.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oprost grehova u valjevskom zatvoru
Osuđeni u KPZ za maloletnike u Valjevu duhovniku najčešće postavljaju pitanja u vezi s pokajanjem. – Naš je uspeh ako se i samo jedna duša spase, poručuje otac Dragan Jakovljević
Već dve godine sveštenik Dragan Jakovljević je duhovnik Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu. Na ovo mesto postavljen je po blagoslovu episkopa valjevskog Milutina. Priznaje da je došao sa izvesnim predubeđenjima, ali naglašava da su ona vremenom potpuno nestala. Sada jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sedmično, a po potrebi i češće, u zatvorskoj kapeli služi liturgiju, a posle nje u zatvorskom parku ili domu kulture unutar Zavoda, razgovara sa osuđenicima.
O čemu razgovaraju – ne želi da govori. Poštuje, objašnjava, svetu tajnu ispovesti.
– Osuđeni mi najčešće postavljaju pitanja u vezi s pokajanjem. Mnogo je onih koji su, dok nisu došli ovde, crkvu doživljavali kao običnu instituciju, kao građevinu pored koje su samo prolazili. Obično se njihova pitanja svode na to da li sutra drugačijim načinom života mogu da izbrišu ono što su uradili. Uglavnom imaju grižu savesti i ona ih podstiče da razmišljaju o onome što su uradili. To razmišljanje ih tera na pokajanje. I samo njihovo razmišljanje o onome što su uradili je veliki korak napred – objašnjava otac Dragan.
Za pitanje da li su osuđenici, zaista, iskreni kada govore o želji da se pokaju, sveštenik kaže da je – teško. Objašnjava da će se to videti tek kada izađu iz zatvora.
– To je samo do njih, mada moram da priznam da mnogo zavisi i od sredine u koju se vraćaju. Naš je uspeh ako se i samo jedna duša spase – kaže duhovnik u KPZ Valjevo.
Praktikuje da bogosluženje drži jednom sedmično, uglavnom subotom. Okupljanje je zakazano za devet časova, a nedugo potom zajedno sa osuđenima počinje s jutarnjim molitvama. Većina onih koji prisustvuje liturgijama aktivno učestvuju u njima: neki pevaju, neki čitaju molitve.
– Svaki naš „sastanak“ je u vezi s nekom poukom koja se tiče života i vere, a kasnije i moralnim porukama. Crkva ne odbacuje ljude koji su ovde zbog nekih svojih, crkvenim jezikom rečeno, grehova i prestupa. Pruža im neke druge poglede na svet, a samim tim i nadu da nisu odbačeni. Ovde ljudi smatraju da je kraj života ako su uradili nešto loše sebi ili drugima. Objašnjavam im da crkva u takvim slučajevima poziva na pokajanje, daje mogućnost da sutra mogu da promene mišljenje prema sebi, ali i drugima – kaže otac Dragan.
U početku su, navodi duhovnik KPZ za maloletnike, osuđenici mislili da je sveštenik tu u ulozi suda. Ophodili su se prema njemu kao prema nekom od zaposlenih u Zavodu, mislili su i da sve što mu kažu „stiže“ do upravnika. Trebalo je vremena da shvate da otac Dragan u svima njima prvo gleda čoveka.
– Ovde se sve promene dešavaju veoma sporo. Tako je bilo i sa mnom. Tako su oni prvo „ispipavali“, proveravali... Sada dolaze u zavisnosti od interesovanja. U domu kulture u okviru doma prikazujemo filmove s moralnim sadržajem, to ih interesuje. Posle odgledanog filma dolaze, postavljaju pitanja i to je ono što je dobro – navodi sveštenik Dragan Jakovljević.
-----------------------------------------------------------------------
Osuđen za ubistvo se okrenuo Bogu
Žarko Jovanović je osuđen zbog krivičnog dela ubistva. Otkad je u Valjevu, uvek kada je u prilici, pomaže ocu Draganu, sređuje crkvu...
– I pre nego što sam došao u ovu ustanovu bio sam naklonjen crkvi. Kao malog, baka me je vodila u crkvu. Želeo sam da učim za sveštenika, ali sam u međuvremenu uradio neke stvari koje su me dovele na ovo mesto. Iznenadio sam se kada sam video da na ovakvom mestu postoji crkvica – kaže Jovanović.
Zbog tretmana u kom se nalazio nije odmah mogao da počne da radi u njoj. Vremenom je dobio to radno mesto.
– Pomažem svešteniku šta god da treba. Kada drži liturgiju pevam ili čitam molitvu – kaže ovaj mladić i otkriva da je sve više osuđenih koji dolaze i kaže da je za to zaslužan otac Dragan.
Mir i osuđenih i zaposlenih
Koliko je značajna uloga sveštenika u sistemu kakav je ovaj u Valjevu, možda, najbolje svedoče reči upravnika Zavoda Slobodana Arsenijevića:
– Otpor koji osuđena lica imaju prema ustanovi, zaposlenima u njoj ili državi ne postoji prema svešteniku. On unosi mir koji je neophodan svima koji rade ovaj posao, ali i osuđenima. To je jako bitno.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 15.08.2011.
.jpg)
