Izvor: Politika, 22.Avg.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni štite svedoke i oštećene
Služba za pomoć i podršku oštećenima i svedocima dočekuje svedoke u Beogradu, obezbeđuje im smeštaj, informiše o načinu na koji će svedočiti…
Kroz Službu za pomoć i podršku oštećenima i svedocima koja je 2006. godine osnovana pri Veću za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, do danas je „prošlo” više od 1.000 svedoka i žrtava. Svima njima, pripadnici službe pomogli su da se osećaju sigurno i bezbedno, ali i da njihovo svedočenje pred sudom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne dovede do ponovnog preživljavanja patnji, povreda i trauma. Iako je dosadašnje postojanje i delovanje ove specijalizovane službe ocenjeno kao izuzetno pozitivno, kao i da ona doprinosi bržem, efikasnijem i ekonomičnijem sudskom postupku, njeni koordinatori se još usavršavaju i edukuju.
Zbog toga će, predstavnici srpskog pravosuđa, među kojima je i Siniša Važić, predsednik Okružnog suda, sekretar Olivera Đurić i Ivana Ramić, portparol i koordinator službe, predstojeće nedelje učestvovati na studijskom putovanju u Velikoj Britaniji. Na poziv Kraljevskog suda iz Mančestera, predstavnici srpskog pravosuđa posetiće tamošnju službu za svedoke formiranu pri ovom sudu, policiji i nekim nevladinim organizacijama. Ovu posetu organizovala je misija OEBS-a u Srbiji koja podržava proces formiranja ovakvih službi u sudovima opšte nadležnosti u Srbiji.
– Kada su počeli prvi postupci pred Većem za ratne zločine, a naročito kasnije kada je broj predmeta počeo da se povećava, počeli smo da se suočavamo sa problemom obezbeđenja prisustva svedoka pred sudom. Naročito, zbog činjenice da najveći broj tadašnjih, ali i sadašnjih svedoka, živi van Srbije. Takođe, se neretko kod svedoka mogao prepoznati strah i uznemirenost i to ne samo zbog činjenice da treba da svedoče u Beogradu, već i zbog toga što treba da dođu u sud, da se sretnu sa okrivljenima, da svedoče o veoma teškim i potresnim događajima – navodi Ivana Ramić, portparol i koordinator službe Okružnog suda u Beogradu.
Za mnoge žrtve, prema njenim rečima, samo pojavljivanje pred sudom i prepričavanje, pa samim tim i ponovno proživljavanje traumatičnih događaja, predstavlja veliku neprijatnost i stres. Sekundarnoj viktimizaciji, objašnjava Ramićeva, posebno su izložene one kategorije žrtava koje se, zbog uzrasta, psihofizičkih karakteristika ili prirode zločina kome su bile izložene, smatraju posebno ranjivim (deca, žrtve seksualnih delikata).
Imajući sve ovo u vidu, nadležni u sudu su odlučili da, pored propisanih procesnih mera zaštite, preduzmu i neke „vanpravne” mere kako bi se žrtve i svedoci „ohrabrili” da pred sudom ispričaju svoje priče, doprinesu utvrđivanju istine i ostvarivanju pravde. Zahvaljujući praksi i iskustvima drugih zemalja koje su ranije osnovale Službe za pomoć svedocima i oštećenima, kao i onome što su predstavnici Okružnog suda videli u Haškom tribunalu, javila se ideja da se pri Veću za ratne zločine osnuje specijalizovana Služba za pomoć i podršku žrtvama i svedocima. Osnivanje službe i njen rad pomogli su Ministarstvo pravde SAD i misija OEBS-a u Srbiji.
– Od osnivanja, više od hiljadu svedoka imalo je pomoć i asistenciju zaposlenih u ovoj službi. Među svedocima je bilo osoba iz Srbije, zemalja u regionu (Bosna, Hrvatska), ali i onih koje žive u nekim drugim evropskim državama. Služba prevashodno pruža sve neophodne praktične informacije svedoku: informacije o transportu, smeštaju, lokaciji suda. Ukoliko je u pitanju svedok koji nikada nije bio u Beogradu ili koji ne bi mogao da se snađe u prestonici, služba organizuje da on bude sačekan po dolasku. Zaposleni u službi, potom rezervišu hotel i avionsku kartu ako svedok dolazi izvan Srbije i ako je neophodno da prespava u Beogradu. Zaposleni u službi sa svedocima razgovaraju o proceduri svedočenja, rasporedu sedenja u sudnici, pravilima ponašanja i redosledu kojim se postavljaju pitanja – objašnjava Ramićeva.
Zaposleni u službi, međutim, sa svedokom ne razgovaraju o sadržini iskaza koji će dati pred sudom niti o samom predmetu. Na dan svedočenja, zaposleni u službi dočekuju svedoka na ulazu u zgradu, potom ih smeštaju u prostoriju posebno namenjenu za njih, nude ih kafom i sokom i provode sa svedokom vreme dok ih ne pozovu u sudnicu.
– U prostoriji za svedoke postoje časopisi, dozvoljeno je pušenje, a svedoci tremu mogu da „razbiju” i gledanjem televizora. Po pozivu svedoka u sudnicu, službenik ga prati do nje, a po završenom svedočenju čeka ga ispred i prati do izlaza ili do prostorije za svedoke. Istovremeno sa osnivanjem službe objavljen je i Informator za oštećene, odnosno svedoke koji sadrži osnovne podatke o službi i sudu, kontakt podatke, fotografije sudnica sa rasporedom sedenja, pojašnjenje toka svedočenja, mapu grada, lokaciju suda i sl. Ovaj informator se dostavlja svedoku uz poziv. Informator je štampan na srpskom i albanskom jeziku – otkriva Ramićeva malo poznate detalje u vezi sa službom.
Prema njenim rečima, u poslednje vreme primetno je povećanje broja onih koji se odazivaju pozivima suda. Primetno je, takođe, da je manji broj onih koji traže zaštitu, iako je ona predviđena zakonom. Imajući u vidu ovakve podatke, predsednik Okružnog suda Siniša Važić pokrenuo je inicijativu da se služba za pomoć oštećenima i svedocima, formira i pri sudovima opšte nadležnosti u Srbiji.
– Prvi korak u cilju osnivanja ovakvih službi pri sudovima opšte nadležnosti predstavljala je konferencija koja je organizovana uz podršku Ministarstva pravde Republike Srbije i u saradnji sa misijom OEBS u Srbiji, krajem novembra 2008. godine čiji su učesnici bili predsednici okružnih sudova Republike Srbije i beogradskih opštinskih sudova dok su predavači bili predstavnici ovih službi iz regiona (Bosna i Hrvatska), kao i predstavnik ambasade SAD koji su predstavili način osnivanja, organizaciju i funkcionisanje ovakvih službi u okviru pravnih sistema njihovih država.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 23/08/2009]
