Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni se pitaju za sudske odluke
Porotnik se bira na pet godina i može ponovo da bude izabran, a pri imenovanju vodi se računa o njegovoj starosti, zanimanju, društvenom položaju, znanju i stručnosti
Iako u senci, sudije porotnici mogu da nadglasaju sudiju. Njihova reč se i te kako poštuje. Od njihovog glasanja u velikoj meri zavisi sudbina okrivljenog. Zovu ih „ljudi iz naroda”, a u donošenju odluka širom Srbije, učestvuju već 138 godina. Od tada je uloga porotnika u radu pravosudnog sistema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izuzetno bitna.
U beogradskom Okružnom sudu, malo je poznato, trenutno ih ima 190. Oni su ti koji u „ime naroda”, rukovodeći se pravičnošću, ravnopravno sa sudijama profesionalcima, učestvuju u donošenju presuda. Za odmeravanje kazne, pitaju se od 1871. godine kada je donet prvi Zakon o poroti u Srbiji.
– Uslovi imenovanja i trajanja dužnosti porotnika regulisani su posebnim odredbama Zakona o sudijama. Pomenute odredbe propisuju da sudija porotnik mora da bude državljanin Srbije koji je navršio 26 godina. Bira se na pet godina i može ponovo da bude izabran, a pri imenovanju vodi se računa o starosti, zanimanju, društvenom položaju, znanju i stručnosti kandidata. Pored zakonskih odredaba, mora da se vodi računa i da porotnik bude dostojan dužnosti na koju je izabran. U Zakonu o sudijama, između ostalog, navedeno je i da pri imenovanju „sudija iz naroda” pored osobenih karakteristika treba voditi računa i o stručnosti porotnika i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik ne može da bude advokat, niti da pruža pravne usluge i stručne savete uz naknadu – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Prema njenim rečima, porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa na predlog ministra pravde. Pre nego što predloži izbor određene osobe, ministar bi trebalo da pribavi mišljenje predsednika suda, za koji se taj porotnik bira.
– U beogradskom Okružnom sudu trenutno ima 190 izabrana porotnika. Pre stupanja na „dužnost”, on polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Ukoliko je protiv porotnika pokrenut krivični postupak, predsednik suda ima pravo da ga udalji sa dužnosti. Ministar i predsednik Vrhovnog suda Srbije mogu da pokrenu inicijativu za utvrđivanje razloga za prestanak dužnosti porotnika – rekla je Ramićeva.
Prema njenim rečima, od samih porotnika zavisi koliko će učestvovati u radu suda. Bez obzira na to, njihovo mišljenje se apsolutno uvažava. Bilo je slučajeva, tvrdi Ramićeva, da porotnici nadglasaju profesionalnog sudiju.
Odluke veća donose se posle usmenog većanja i glasanja, a doneta je kada je za nju glasala većina članova veća. Za odluku se traže glasovi većine svih članova veća, odnosno apsolutna većina. Većanjem i glasanjem rukovodi predsednik veća. On se ujedno i stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. Sudija poslednji glasa. Glasanje je usmeno i u krugu veća javno. Na ovaj način, objašnjava Ramićeva, obezbeđuju se procesne garancije za nezavisnost i samostalnost sudija kod odlučivanja.
– Veća se i glasa u tajnom zasedanju tako da u prostoriji mogu da budu prisutni samo članovi veća i zapisničar. Prilikom većanja i glasanja, vodi se poseban zapisnik koji se čuva zatvoren u posebnom omotu i time je nepristupačan strankama i osobama koje razmatraju spise. Zakonima o sudovima i Sudskim poslovnikom ustanovljena je dužnost članova veća i zapisničara da čuvaju službenu tajnu. Odluka je konačno doneta kada je po završenom većanju propisano izglasana i uneta u zapisnik o većanju i glasanju i zapisnik o pretresu – objašnjava Ramićeva.
Na pitanje da li se porota uključuje u složenijim ili jednostavnijim slučajevima, Ramićeva objašnjava da su zakonom predviđeni slučajevi kada sudi sudija pojedinac, ali da je u principu, pravilo da sud sudi u veću.
– Ukoliko se protiv optuženog vodi krivični postupak za delo za koje može da se izrekne kazna zatvora u trajanju od 15 godina ili teža, sudsko veće je sastavljeno od dvojice profesionalnih i trojice sudija porotnika. Postupke koji se vode protiv optuženih za krivična dela za koje je zaprećena blaža kazna vodi tročlano veće – objasnila je Ramićeva.
Interesantno je da se po pravilu, porotnik u predmet uključuje na njegovom početku i da ga prati do kraja, kao član sudskog veća. Sa predmetom se upoznaje u sudnici što, kako Ramićeva kaže, doprinosi tajnosti i pravičnosti suđenja.
Svaki porotnik ima svoj „lični list”. Njega formiraju službenici personalne službe i u njemu se nalaze svi podaci o njemu. Za svoj rad, sudije porotnici dobijaju naknadu u vidu paušala čiju visinu određuje Ministarstvo pravde. Pored paušala, porotnici dobijaju takozvanu satnicu i naknadu za prevoz.
– Paušal za penzionere i nezaposlene iznosi 943 dinara, dok je za privatnike, zemljoradnike i zaposlene određena naknada od 1.347 dinara. Pored ovoga, sudiji porotniku pripada i nagrada od 121 dinar po času rada kao i troškovi prevoza. Po završetku obaveza u sudu, porotnik je dužan da se javi personalnoj službi. Tu dobija rešenje u kojem je navedeno koliko je sati tog dana proveo u sudu. Na kraju meseca, rešenja se sabiraju i na osnovu njih se porotnicima isplaćuje novac. Novac se isplaćuje iz budžetskih sredstava posebne namene – navela je Ramićeva.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 09/08/2009]
.jpg)
