Izvor: Politika, 02.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni mogu da nadglasaju sudiju
Porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa na predlog ministra pravde, a pre nego što predloži izbor određenog lica, ministar bi trebalo da pribavi mišljenje predsednika suda za koji se on bira
Iako u senci, sudije porotnici mogu da nadglasaju sudiju. Njihova reč se, iako možda na prvi pogled ne izgleda tako, i te kako poštuje. Od njihovog glasanja u velikoj meri zavisi sudbina okrivljenog. Zovu ih „ljudi iz naroda”, a u donošenju odluka širom Srbije, učestvuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već 137 godina. Od tada je uloga porotnika u radu pravosudnog sistema izuzetno bitna.
U beogradskom Okružnom sudu, malo je poznato, trenutno ih ima 190. Oni su ti koji u „ime naroda”, rukovodeći se pravičnošću, ravnopravno sa sudijama profesionalcima, učestvuju u donošenju presuda. Za odmeravanje kazne, pitaju se od 1871. godine kada je donesen prvi Zakon o poroti u Srbiji.
– Uslovi imenovanja i trajanja dužnosti porotnika regulisani su posebnim odredbama Zakonika o sudijama. Pomenute odredbe propisuju da sudija porotnik mora da bude državljanin Srbije koji je navršio 26 godina. Bira se na pet godina i može ponovo da bude izabran. Pored zakonskih odredaba, mora da se vodi računa i da izabrani porotnik bude dostojan dužnosti na koju je izabran. U Zakonu o sudijama, između ostalog, navedeno je i da pri imenovanju „sudija iz naroda” pored osobenih karakteristika treba voditi računa i o stručnosti porotnika i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Sudija porotnik ne može da bude advokat, niti da pruža pravne usluge i stručne savete uz naknadu – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Prema njenim rečima, sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa na predlog ministra pravde. Pre nego što predloži izbor određenog lica, ministar bi trebalo da pribavi mišljenje predsednika suda, za koji se taj porotnik bira.
– U beogradskom Okružnom sudu trenutno ima 190 izabrana porotnika. Pre stupanja na „dužnost”, porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Ukoliko je protiv porotnika pokrenut krivični postupak, predsednik suda ima pravo da ga udalji sa dužnosti. Ministar i predsednik Vrhovnog suda Srbije mogu da pokrenu inicijativu za utvrđivanje razloga za prestanak dužnosti porotnika – rekla je Ramićeva.
Prema njenim rečima, od samih porotnika zavisi koliko će učestvovati u radu suda. Bez obzira na to, njihovo mišljenje se apsolutno uvažava. Bilo je slučajeva, tvrdi Ramićeva, da porotnici nadglasaju profesionalnog sudiju. Ipak, predsednik veća je taj koji, kako objašnjava Ramićeva, rukovodi glasanjem i poslednji glasa. Odluka se smatra donetom kada za nju glasa većina članova sudskog veća.
Na pitanje da li se porota uključuje u složenijim ili jednostavnijim slučajevima, Ramićeva objašnjava da su zakonom predviđeni slučajevi kada sudi sudija pojedinac, ali da je, u principu, pravilo da sud sudi u veću.
– Ukoliko se protiv optuženog vodi krivični postupak za delo za koje može da se izrekne kazna zatvora u trajanju od 15 godina ili teža, sudsko veće je sastavljeno od dvojice profesionalnih i trojice sudija porotnika. Postupke koji se vode protiv optuženih za krivična dela za koje je zaprećena blaža kazna vodi tročlano veće – objasnila je Ramićeva.
Interesantno je da se po pravilu, porotnik u predmet uključuje na njegovom početku i da ga prati do kraja, kao član sudskog veća. Sa predmetom se upoznaje u sudnici što, kako Ramićeva kaže, doprinosi tajnosti i pravičnosti suđenja.
– U personalnoj službi beogradskog Okružnog suda imenovan je referent čiji je zadatak da radi sa porotnicima. Deset dana pre suđenja, referenta obaveštavaju kada i koji sudija ima suđenje. On ne zna ništa o predmetu za koji treba da odredi porotnika. O predmetu ništa ne znaju ni porotnici. Oni se obaveštavaju samo da određenog dana treba da se pojave kod imenovanog sudije – rekla je Ramićeva.
Svaki porotnik ima svoj „lični list”. Njega formiraju službenici personalne službe i u njemu se nalaze svi podaci o njemu. Za svoje usluge, sudije porotnici dobijaju naknadu u vidu paušala čiju visinu određuje Ministarstvo pravde. Pored paušala, porotnici dobijaju takozvanu satnicu i naknadu za prevoz.
– Paušal za penzionere i nezaposlene iznosi 943 dinara, dok je za privatnike, zemljoradnike i zaposlene određena naknada od 1347 dinara. Po završetku obaveza u sudu, porotnik je dužan da se javi personalnoj službi. Tu dobija rešenje u kojem je navedeno koliko je sati tog dana proveo u sudu. Na kraju meseca, rešenja se sabiraju i na osnovu njih se porotnicima isplaćuje novac. Novac se isplaćuje iz budžetskih sredstava posebne namene – navela je Ramićeva.
-----------------------------------------------------------
Porotnici – izuzetno bitni
Uloga porotnika je, naročito u prvom stepenu, izuzetno bitna. U drugom i trećem, po pravilu, sude sudije profesionalci. Jedino u drugostepenom krivičnom postupku, kada se sudi u pretresu, postoje sudije porotnici.
M. Derikonjić
S. Milošević
[objavljeno: 03/11/2008]
