Izvor: Večernje novosti, 03.Avg.2013, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oluja: Niko nije kažnjen za 2.000 ubijenih
ZAGRMELO je u pola tri ujutro, 4. avgusta 1995. godine. Iz 800 komada raznog artiljerijskog oruđa otvorena je vatra na Srbe u Republici Srpskoj Krajini. Sa 138.500 vojnika, 350 tenkova i 30 aviona Hrvati su otpočeli "vojno-redarstvenu akciju Oluja", prevedeno - etničko čišćenje Like, Banije, Korduna, severne Dalmacije... Narod je krenuo u zbeg, putem bez povratka, a hrvatska vojska počela zatiranje svakog traga njihovog življenja na tom području - paljena su sela i gradovi, uništavana imovina... >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Preko 220.000 Srba je praktično za jedan dan prognano iz Hrvatske, ubijeno je oko 1.200 srpskih civila i 750 vojnika. Oko 800 ljudi se još uvek vode kao - nestali. Hrvati danas slave, a Srbi u crkvama pale sveće. Od "Oluje" je prošlo osamnaest godina, a za ubistva Srba u Hrvatskoj, njihovo proterivanje i progon još niko nije odgovarao. "Oluja" je zločin bez kazne. Oslobađajuća presuda generalima Gotovini i Markaču, u Hagu optuženim za udruženi zločinački poduhvat u "Oluji", samo je jedan u nizu šamara žrtvama. Ovog puta, istina, sa direktnim pečatom dela međunarodne zajednice koji je delegirao Tribunal u Holandiji da kroji istoriju navodno deleći pravdu. ROK 31. AVGUST U KOMESERIJATU za izbeglice kažu da u Srbiji trenutno ima 57.247 lica sa izbegličkim statusom. Izbeglice, inače, imaju sva prava rešena Zakonom o izbeglicama, kao što su pravo na školovanje ili zdravstvenu zaštitu - ali nemaju pravo na ono za šta je izričito potrebno srpsko državljanstvo, a to je zapošljavanje u javnim službama i pravo glasa. Srbi iz Hrvatske, prema podacima OEBS, potražuju 32.000 stambenih prava. Inače, bivši nosioci stanarskog prava imaju rok da do 31. avgusta podnesu zahtev za stambeno zbrinjavanje iz fondova Evropske unije hrvatskom Ministarstvu regionalnog razvoja. Svi zainteresovani mogu informacije da pronađu na sajtu ovog ministarstva, a potrebne formulare da dobiju i od opštinskog poverenika za izbeglice, kao i u prostorijama Komesarijata za izbeglice Srbije, u Ulici narodnih heroja 4 u Beogradu. Srbi u Hrvatskoj i danas beskrajno teško ostvaruju elementarna prava. Stanarska se sporo vraćaju, do penzije je nemoguće doći, a povratak je sigurniji u mašti nego u realnosti. Jer, oni koji se ipak odluče da ponovo otpočnu život u starom kraju nailaze na niz problema, sve do direktnog fizičkog ugrožavanja - nisu retka prebijanja, pa ni ubistva. Hrvatska je 1. jula ušla u Evropsku uniju i umesto da to bude znak da će za izbegle, stradale Srbe doći bolji dani, stigao je hladan tuš - nedugo potom kod Trpinje je uhapšeno dvanaest Srba pod optužbom da su počinili ratni zločin. - Najnoviji procesi protiv Srba ne olakšavaju povratak proteranih, iako u Srbiji živi više od 50.000 registrovanih izbeglica koje bi, možda, želele da se vrate - kaže za "Novosti" Milorad Pupovac, lider Srba u Hrvatskoj. Sumirajući skoro dve decenije od "Oluje", Pupovac ocenjuje da u nekim oblastima ima pomaka za Srbe - veća je njihova participacija u političkom životu, opštinske vlasti u sredinama gde su Srbi većinsko stanovništvo su konsolidovane, zabeleženi su određeni rezultati i u obnovi kuća, razvijene su srpske institucije, iako njihov status nije definisan... Postoje, međutim, oblasti u kojima nema napretka. - Srbi se teško zapošljavaju u državnim i javnim službama, povratničke sredine veoma loše se razvijaju, problem je i suđenje za ratne zločine. Ni za "Bljesak" ni za "Oluju" niko nije odgovarao pred međunarodnim sudovima, iako je reč o zločinima koji su bili u funkciji etničkog čišćenja. Stanarsko pravo koje je zamenjeno stambenim zbrinjavanjem sporo se vraća, iako je međunarodna zajednica obezbedila sredstva. Što se tiče penzija, taj problem je na stolu i nadamo se da će se naći pravedno rešenje... Tu su i najnovija hapšenja, problem ostaje i što se još uvek neguje retorika koja podržava ratnu atmosferu i koja ne pomaže uspostavljanju međuetničke tolerancije, a kamoli da poštuje srpske žrtve i njihovo stradanje - nabraja Pupovac. Suština problema je nedostatak političke volje da se Srbima garantuju ljudska i politička prava, smatra Miodrag Linta, predsednik Koalacije udruženja izbeglica i poslanik u Skupštini Srbije. Zvanična Hrvatska, kaže, neprestano šalje poruku Srbima: ko želi da se vrati nije dobrodošao, a vi koji tu živite niste poželjni.A zvanična Srbija retko se oglašava kada su u pitanju problemi sunarodnika u susednoj državi. Istoričar Predrag Marković navodi: - Dok se Rumuni zanimaju za prava Vlaha u Srbiji ili slovački predstavnici obilaze svoju manjinu prilikom svakog dolaska u Srbiju, broj poseta naših državnika srpskim enklavama u Hrvatskoj mnogo je manji od broja poseta ekskluzivnim letovalištima u toj državi. To pokazuje razlike u državničkoj ozbiljnosti između Srbije, Rumunije i Slovačke. Čovek bi očekivao, nastavlja on, da naši državnici dosađuju Bogu i narodu tražeći ostvarivanje ljudskih i imovinskih prava, pri čemu Srbi iz Hrvatske, bilo da su ovde ili tamo, čine ogroman deo srpskog nacionalnog korpusa. - Da je Tesla živeo sto godina kasnije i radio kao profesor fizike u Gospiću, sada bi bio izbeglica bez prava na imovinu i penziju - konstatuje Marković. ČETIRI DANA PAKLA AKCIJA "Oluja" počela je 4. avgusta i trajala je četiri dana. Već 5. avgusta pao je Knin, a na kninskoj srednjovekovnoj tvrđavi postavljena je šahovnica. Zauzeta su i okolna mesta, a srpski civili pobegli su iz zauzetih područja. Hrvatski ministar odbrane Gojko Šušak objavio je 8. avgusta da je akcija "Oluja" završena s vojnog aspekta. S područja zahvaćenog hrvatskom ofanzivom pobeglo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Tada je počelo i temeljno miniranje i rušenje praznih srpskih kuća. Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.
Nastavak na Večernje novosti...
