Izvor: Blic, 12.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Olbrajt veruje Plavšićevoj
Olbrajt veruje Plavšićevoj
HAG (Beta) - Biljana Plavšić, bivši predsednik RS, zatražila je juče od Tribunala u Hagu da je privremeno pusti na slobodu do početka suđenja koje je orijentaciono planirano za januar iduće godine.
Plavšićeva je optužena za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine nad Muslimanima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini 1991. i 1992. godine. Ona se dobrovoljno predala 10. januara, a 11. januara je odbacila sve tačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << optužnice. Njoj će se suditi zajedno sa Momčilom Krajišnikom, koji je za vreme rata u BiH takođe bio u vrhu rukovodstva bosanskih Srba.
Advokat Robert Pavič juče je podneo zahtev za privremeno puštanje Biljane Plavšić koji je najavio pre nekoliko meseci. U zahtevu se ne navodi gde bi Plavšićeva boravila do početka suđenja.
Pavič u zahtevu ocenjuje da Biljana Plavšić ispunjava uslove za puštanje iz pritvora, pošto priznaje nadležnost Tribunala kojem se doborovoljno predala i pošto zbog svojih godina i imovnog stanja nije u prilici da utiče na žrtve ili svedoke. Plavšićeva se obavezuje da se, ukoliko bude puštena, ponovo pojavi pred Tribunalom i da ispuni svaki nalog sudija, što je i sama navela u izjavi priloženoj uz zahtev.
- O zahtevu za privremeno puštanje Biljane Plavšić iz pritvora odlučivaće sudije. Glavni tužilac Karla del Ponte daće mišljenje koje će umnogome zavisiti od garancija za bezbednost Plavšićeve - rekla je juče portparol tužilaštva Florans Artman.
U priloženoj izjavi Biljana Plavšić 'svečano obećava' da će nastavitii saradnju s Tribunalom, doći na suđenje, da neće uticati na svedoke niti na bilo koji način opstruirati postupak i da će ispuniti svaki nalog Tribunala.
Plavšićeva u izjavi navodi da je imala i da ima 'političke i filozofske primedbe na osnivanje Tribunala, ali da je uvek smatrala da je Tribunal mesto gde teške optužbe, poput onih protiv nje, treba da budu raspravljene'.
Bivša predsednica RS u izjavi navodi da se Tribunalu predala u prvom redu zato što je svesna teškoća sa kojima bi bio suočen 'njen narod ukoliko svi optuženi koji borave u RS i u Jugoslaviji ne izađu pred sud'.
- Na dan kada potpisujem ovu izjavu, nužna ekonomska pomoć međunarodne zajednice narodu Jugoslavije i shodno tome Republike Srpske i dalje je uslovljena saradnjom sa Tribunalom. Najverovatnije, taj uslov će ostati dok se svim optuženima koji borave u RS i Jugoslavijii ne bude sudilo - napisala je ona u izjavi od 18. aprila.
Uz zahtev za privemeno puštanje iz pritvora priložene su garancije RS i Republike Srbije. Garancije Vlade Srbije od 30. marta potpisao je potpredsednik Dušan Mihailović.
Uz zahtev su priložene i izjave ambasadora OEBS-a u BiH od 1995. do 1997. godine Roberta Frovika, kao i bišeg državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt. Frovik navodi da je Biljana Plavšić uvek verna sebi, da on veruje da je čvrsto stajala na strani bosanskih Srba za vreme rata, ali da je posle rata 'dala jedinstven doprinos porazu Karadžićeve struje i primeni Dejtonskog sporazuma u RS'.
U sličnom tonu Medlin Olbrajt navodi da je Plavšićeva svakako bila članica rukovodstva bosanskih Srba za vreme sukoba, ali da je posle sukoba ne samo raskinula sa ostalima, već odigrala odlučujuću ulogu u sprovođenju Dejtonskog sporazuma. 'Može se nedvosmisleno reći da bez njene podrške ne bismo postigli to što jesmo', navela je Olbrajtova.
Pretnje od Krajišnika
Na pitanje kakav će uticaj na zahtev Biljane Plavšić imati optužba suoptuženog Momčila Krajinšnika, koji je Plavšićevu nazvao izdajnikom u intervjuu objavljenom u jednom beogradskom nedeljniku, Džim Lendejl, portparol Tribunala, odgovorio je da će sudije ceniti bezbednost Biljane Plavšić i druge elemente kada budu odlučivali o zahtevu za njeno privremeno puštanje iz pritvora. On je ujedno najavio mere prema čoveku koji je posetio Krajišnika u Hagu predstavivši se kao njegov prijatelj, a posle toga je objavio intervju.
