Izvor: Blic, 29.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ograničenja i nova ovlašćenja policije
Ograničenja i nova ovlašćenja policije
BEOGRAD Ukidanje policijskog pritvora i povlačenje demarkacione linije između policijske i sudske delatnosti, najznačajnija je promena u predlogu novog Zakona o krivičnom postupku (ZKP) koji je gotovo do detalja usaglašen sa međunarodnim pravnim aktima o ljudskim pravima i Ustavom SRJ.
Predlog ZKP je spreman za skupštinsku proceduru i ukoliko parlament ozakoni pomenuti tekst, policija više neće moći da građane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadržava u pritvoru do 72 sata. Ostaje pravo policije da uhapsi onoga ko se ogrešio o zakon, odnosno za koga se sumnja da je učinio neko krivično delo, ali se njena uloga iscrpljuje u takozvanom pretkrivičnom postupku i precizno je definisana. Posle hapšenja, građanin mora odmah, bez zadržavanja, da bude priveden istražnom sudiji koji će odlučiti da li će ovaj ostati u pritvoru ili biti pušten na slobodu. Ukoliko postoje takozvane 'neotklonjive smetnje' privođenje može da traje najduže osam sati. Svako prekoračenje roka policija će morati pismeno da obrazloži istražnom sudiji. Nove zakonske odredbe nalažu policiji da građanina odmah obavesti zašto je uhapšen, da ima pravo na branioca, da ne mora da govori i da sve što kaže može biti upotrebljeno protiv njega.
Međutim, po predlogu ZKP-a, policija je dobila nova značajna ovlašćenja, od kojih neka na prvi pogled deluju zatstrašujuće. Na primer, pre krivičnog postupka, u slučajevima koji se teško otkrivaju, MUP će imati pravo da, uz prethodnu dozvolu istražnog sudije, prisluškuje telefonske razgovore. Ali, kada se zna da se to odavno čini i praktično radi na 'divlje', pomenuta novina, po ocenama stručnjaka, znači uvođenje reda u ovoj oblasti i postavljanje brane zloupotrebama. Zakonopisci su precizno odredili pod kojim uslovima i za koja krivična dela može da se primenjuje ova zabrana. Naime, na predlog državnog tužioca, istražni sudija može da naredi policiji da nadzire i snima telefonske i druge razgovore samo kada se radi o krivičnim delima protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti države, falsifikovanju novca, trgovini drogom i oružjem, mitu, iznudi i otmici. Ova mera može da traje najduže tri meseca, a ukoliko to potrebe nalažu, tužilac može da traži produženje za još 90 dana. Inače, do sada prisluškivanje telefona nije bilo vremenski ograničeno i građanin je pod ovom vrstom nadzora mogao da ostane doživotno. Kada prisluškivanje ne potvrdi sumnje o krivičnom delu, materijal prikupljen na ovaj način se po izričitoj zakonskoj odredbi uništava. Zakon predviđa i da se s rezultatima prisluškivanja može upoznati i onaj čiji su razgovori snimani.
Važna novina u predlogu ZKP-a je i što precizno definiše ulogu policije prilikom pozivanja, odnosno odvođenja građana na informativne razgovore, koji su u ovom podneblju sinonim za razne proizvoljnosti, zloupotrebe i neugodnosti. MUP je do sada mogao da danima drži građanina kako bi dobio obaveštenja o krivičnom delu ili izvršiocu. Odredbe ZKP-a sada kažu da informativni razgovor može da traje najduže četiri sata. Računa se da se za to vreme može dobiti svako obaveštenje, bez obzira da li se radi o jednostavnim ili najkomplikovanijim slučajevima. Uz to, građanin se za određeni slučaj na infomativni razgovor može zvati samo jednom, ne mora da daje policiji obaveštenja, a ima pravo i da ne odgovara na pitanja.
Određujući drugačiju ulogu policije u krivičnom postupku, koja se pre svega ogleda u ukidanju policijskog pritvora i jasnom definisanju informativnih razgovora, predlog novog ZKP-a, po mišljenju poznavaoca prilika, mogao bi da doživi neslavnu sudbinu ranijih zakonskih projekata koji su ovu oblast pokušali da urede po svetskim standardima. Domaći stručnjaci upozoravaju da MUP ne samo da neće da se odrekne svojih sadašnjih ovlašćenja, već traži nova. Zbog toga očekuju jak otpor da ovakav tekst uopšte bude iznet pred parlament. M. ILIĆ
