Izvor: Blic, 14.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Određuju mi i šta ću da obučem
Nedostatak novca i tolerancije i previše kontrole i zaštićenosti, neke su od najčešćih stvari koje mladi zameraju roditeljima.
Mada u najvećem broju čačanskih porodica, kako kaže klinički psiholog Gordana Cerović, vlada sklad i mir, jaz između mladih i njihovih roditelja, na osnovu njenih iskustava, iz godine u godinu sve se više produbljuje.
- Najveći broj mladih roditeljima zamera netolerantan stav, napetost, nervozu i zvocanje. Sve ono kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šta je prošao najveći deo porodica u Čačku, uticao je na mnogo ranije sazrevanje mladih koji očekuju da se roditelji prema njima odnose kao prema sebi ravnima. Kada toga nema, uzajamno se udaljavaju. Deca žive u svojim sobama, sa svojom muzikom, kompjuterima, problemima i dilemama, dok su roditelji svoju ulogu sveli isključivo na obezbeđivanje egzistencijalnih potreba, smatrajući to i neophodnim, ali i apsolutno dovoljnim - kaže Gordana Cerović.
Bez znanja do bogatstva
Materijalna situacija u velikom broju čačanskih porodica, ali i sve izraženije socijalne razlike, uticale su, kako kaže Miroslav Petrović koji je primoran da radi dva posla kako bi prehranio porodicu, da mladi imaju jedan iskrivljen stav prema obrazovanju i radu, zbog čega često dolazi do konflikta.
- Kada pokušavam da sa decom razgovaram o odnosu prema školi i radu, nađem se u situaciji da mi kao primer navedu neke Čačane koji su bez velikog obrazovanja za kratko vreme stekli enormno bogatstvo.U takvim trenucima bivam zatečen i ne znam šta da im odgovorim - kaže Petrović.
Nemogućnost roditelja da shvate da su njihova deca, posle završene srednje škole i fakulteta odrasli ljudi glavni je kamen spoticanja u odnosima mladi - stari u Kraljevu, gde je na život pod zajedničkim krovom osuđena većina mladih od 25 do 35 godine.
- Izluđuje me kada ujutro na krevetu nađem garderobu za koju moja majka misli da treba tog dana da obučem - ilustruje ovu priču Milena Draškić, koja sa 27 godina već tri godine radi kao komercijalista u ovdašnjoj banci.
Milena pripada armiji mladih neudatih i neoženjenih Kraljevčanki i Kraljevčana koji još dele isti dom sa roditeljima.
Izlasci posle 22 sata uzrok svađe
- Nametanje normi koje su važile u vremenu našeg odrastanja je osnovni problem i kamen spoticanja. Ja sam iz grada dolazio u 22, moj sin tada izlazi u grad. Braniti mu bilo bi kontraproduktivno, decu treba upozoriti na opasnosti i insistirati da van tog vremena ispunjavaju svoje obaveze - kaže Miloš Stevanović, otac 17-godišnjeg đaka.
- Novo vreme, medijski proboj, internet, zauzetost roditelja, opšta kriza društva sukobe koji su se nekada svodili na „možeš do deset u grad" proširili su na ogroman broj problema koji se tiču i seksualnosti mladih koji u intimne odnose stupaju ranije, što stari ne shvataju, njihove frustracije siromaštvom roditelja i u krajnjem slučaju i činjenicom da mladi uglavnom ne vide svoju perspektivu ovde - kaže psiholog Radmila Milić.
Najčešća tema oko koje se spore mladi Kruševljani i njihovi roditelji su novac i pronalaženje posla.
- Imam dvojicu sinova. Stariji je nedavno počeo da radi dok mlađi nalazi povremene poslove. Trebalo mi je dosta vremena da ubedim starijeg sina da se prihvati rada jer se družio sa momcima kojima su roditelji davali dosta para. Često mi zamera kako on ne može da vozi džip, da ima dosta novca za provod i putovanja, a njegovi drugari to mogu - priča Jablan Živković, službenik iz Kruševca.
Milica Ivanović ima sina koji studira i ćerku srednjoškolku.
- Sa sinom nikada nisam imala problema. Puno uči i nema velike prohteve. S ćerkom je drugačije. Koliko god da joj dam novca, njoj je malo i stalno mi prigovara da njenim drugaricama roditelji daju više. Raspravljamo se i oko izlazaka jer bi ona volela da izlazi svako veče i da ostaje dugo dok joj je škola u drugom planu - kaže Milica.
Šta će reći komšije
Jedan od najčešćih porodičnih sukoba među generacijama rađa se kada je reč o osamostaljivanju.
- U manjim sredinama odluka da devojka živi sama je uglavnom neprihvatljiva. Otpor roditelja je neverovatan jer jednostavno „to tako ne ide" ili „šta će reći komšije". Ukoliko živi sa momkom, to je tek strašno. Čak i kada devojka ima posao i može da se osamostali, retke su one koje se odvaže da zarate s roditeljima. Mnoge se zbog toga nisu udale ili su, u želji za kakvom-takvom slobodom, napravile poguban izbor partnera - kaže jedna dvadesetpetogodišnja Smederevka.
- Novac je danas izvor svih naših problema – ako ga roditelji imaju previše, vezali su dete koje zavisi od njih, a ukoliko ga nemaju, „krivi" su što ga nisu stekli - kaže M. S., samohrana majka.
Većina mladih Šapčana nije bila raspoložena da priča o tome šta zamera roditeljima i u čemu se najčešće ne slažu s njima.
- Kao i svi roditelji, tako i moji imaju mišljenja i stavove kako mi deca treba da živimo, s kim da se družimo, koliko da ostajemo u gradu, koliko da učimo, kako da se oblačimo, koji fakultet ćemo upisati.... Naravno da i ja imam mišljenje o svemu tome. Najčešće se dobro razumemo, međutim ponekad i sukobimo stavove. Problem rešavamo dugim razgovorima. Pokušam da im argumentovano objasnim svoje stavove i tako steknem njihovo poverenje, jer je upravo poverenje najbitnije - kaže Marko Savić.
Razgovor sve leči
Markova drugarica Anja, đak generacije, kaže da su uspešne i srećne porodice gde deca o svemu razgovaraju s roditeljima, i to od samog početka.
- Još dok sam bila mala, roditelji su sa mnom o svemu pričali. Taj odnos se zadržao do sada. Moji roditelji su strogi i ja to poštujem jer mora da se zna šta se sme, a šta ne sme, šta je dobro, a šta nije, da bi se izbegla iskušenja. Ima roditelja koji se ne bave decom, pa im posle bude čudno i krivo što su im deca problematična, a uvek im je neko drugi kriv - kaže Anja Simić.
Roditelj niškog studenta Rade Marjanović kaže da je generacija devedesetih izgubila svoj identitet.
- Bile su rok, hevi, pank, pop generacije, a sadašnje godište nema svoje ja. Ne žele ništa ni da menjaju, što je strašno za mladog čoveka. Kod mog Milana nema entuzijazma. Najveća svrha života je da mu dam neku lovu i da ode u kladionicu ili u kafić na piće - kaže Marjanović.
Uvek na strani omladine
Za sociologa dr Radovana Marjanovića kukanje na današnju omladinu je staro koliko je stara i podela na generacije.
- Zna se, međutim, ko igra belim figurama i ko je dominantan, a to su stariji. Zato, najnormalnija stvar je da mladi ne razumeju starije upravo jer su žuti oko kljuna, ali ako stariji ne razumeju mlade, zaboravili su da su i oni bili mladi i isti takvi - kaže dr Marjanović ističući da je u potpunosti na strani omladine.
Anketa: U čemu se sve mladi ne slažu s roditeljima?
Kristina Mićić, Kruševac
Sporimo se oko novca i izlazaka. Smatram da nemam dovoljno slobode iako imam 20 godina jer mi brane odlaske u Beograd, na žurke, a i džeparac bi mogao da bude veći.
Igor Zdraljević, Kruševac
S roditeljima nemam puno problema, a glavna tema rasprave nam je moj posao. Oni bi hteli da nađem neki stalan, dok ja više preferiram povremene poslove koji mi daju više slobode.
Jasmina Janković, Čačak
Sestra, brat i ja imamo podršku roditelja i uglavnom se u svemu slažemo, međutim većina roditelja mojih drugova maksimalno su podređeni poslu i novac i malo pažnje posvećuju deci.
Duško Selaković, Čačak
Otac i ja ne slažemo se u načinu razmišljanja o životnim problemima. San generacija rođenih pedesetih i šezdesetih je državna plata, jedan posao, što mladi ne mogu da prihvate.
Maja Pavlović, Kraljevo
Iako sam na pragu magistrature, u nekim situacijama moji roditelji s kojima još živim ne mogu da shvate da sam odrasla. Nekada su to sitnice, ali i one mogu da budu kamen spoticanja.
Boban Košanin, Kraljevo
Od osnovne škole roditelji su me tretirali kao odraslu i odgovornu osobu. Vrlo plastično su mi predočene sve posledice narkomanije, alkoholizma, kriminala. Iako živimo zajedno, imamo sjajan odnos.
Ana Radojičić, Valjevo
Osnovna zamerka roditeljima je nedostatak vremena i želje da me saslušaju. Razumem da su svi u privatnom haosu, ali morali bi da nađu vreme za takav razgovor.
Vladimir Simić, Valjevo
Teško prihvataju smenu generacija i pokazuju malo zainteresovanosti da motivišu mlađe od sebe da se iskažu. Kao da su zaboravili onu narodnu izreku da na mladima svet ostaje.
Anja Simić, Šabac
Roditeljima ništa ne zameram. Strogi su i to poštujem, mora da se zna šta se sme, a šta ne sme, šta je dobro, a šta nije. Bitno je da o svemu razgovaramo i da se dogovaramo.
Marko Savić, Šabac
U principu im ne zameram ništa, ali imamo različito mišljenje oko dužine izlazaka u grad. Međutim, razgovorom i kompromisima postižemo dogovor i na moje i na njihovo zadovoljstvo.
Aleksandra Jovančić, Niš
Zameram roditeljima što su me naterali da završim medicinsku školu, iako sam htela u neku od gimnazija, jer bi mi bilo lakše na anglistici, što sada studiram. Izveli su me na pravi put, a bili su strogi.
