Izvor: Blic, 11.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka u devet dana
Odluka u devet dana
BEOGRAD - Sudska procedura za predaju optuženih Hagu, koju predviđa zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, trajaće maksimalno devet dana, a može biti obavljena i za kraće vreme - kaže u razgovoru za 'Blic' beogradski advokat Miroslav Vasić.
Prema usvojenom zakonskom rešenju, postupak za predaju optuženog započinje kada Savezno ministarstvo pravde nadležnom sudu dostavi haški zahtev za predaju, zajedno sa potvrđenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << optužnicom i naredbom za hapšenje. Zakonodavac je odredio da ovaj posao u Srbiji obavlja Okružni sud u Beogradu, a u Crnoj Gori Viši sud u Podgorici.
- Pošto predmet stigne u sud, istražni sudija poziva optuženog ili naređuje njegovo privođenje. U hitnim slučajevima, kada postoji opasnost da će optuženi pobeći ili da će se sakriti, istražni sudija može odrediti pritvor i pre dostavljanja zahteva za predaju - objašnjava Vasić.
Kada se optuženi, koji mora da ima branioca tokom celog postupka, nađe u sudu, istražni sudija ga upoznaje sa zahtevom i optužbama koje mu se stavljaju na teret. - Istražni sudija ne ulazi u to da li je optuženi izvršio krivično delo ili ne, već utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za predaju. Tačnije, istražni sudija utvrđuje identitet optuženog, zatim proverava da li je protiv njega potvrđena optužnica, kao i da li je to delo kažnjivo po domaćem zakonu i Statutu Tribunala - ističe Vasić.
Od trenutka saslušanja, istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenim pretpostavkama za predaju optuženog. Na ovo rešenje optuženi, njegov branilac i državni tužilac mogu da ulože žalbu u roku od tri dana. Žalba se uručuje tročlanom veću nadležnog suda koje, takođe u roku od tri dana, mora da odluči o njoj. Ovo veće može da potvrdi, ukine ili preinači rešenje istražnog sudije.
- Pada u oči da u postupak predaje nisu uključeni republički vrhovni sudovi. To znači da će o rešenju istražnog sudije odlučivati tročlano veće iz istog suda - primećuje advokat Vasić.
Ako tročlano veće odbije žalbu i potvrdi rešenje istražnog sudije o predaji, optuženi nema pravo da koristi takozvani vanredni pravni lek, niti da traži odlaganje predaje.
Pravosnažno i izvršno rešenje kojim je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za predaju, sud dostavlja Saveznom ministarstvu pravde. Ovo ministarstvo donosi konačno rešenje o predaji optuženog Međunarodnom krivičnom tribunalu, ali zakonodavac nije naznačio u kom roku bi to trebalo da se učini. Inače, protiv rešenja Saveznog ministarstva pravde ne može se voditi upravni spor. Fizičku predaju optuženog odnosno izvršenje rešenja Saveznog ministarstva pravde, zakon je stavio u nadležnost republičkim ministarstvima unutrašnjih poslova.
Ove odredbe važiće za sve optužene koji se zateknu na teritoriji SRJ, ali kada su jugoslovenski građani u pitanju, primenjivaće se samo za one protiv kojih je do dana stupanja na snagu zakona o saradnji potvrđena optužnica.
- Našim državljanima protiv kojih će optužnice biti podignute posle stupanja na snagu ovog zakona sudiće jugoslovenski sudovi - kaže advokat Vasić. M. Ilić
