Izvor: Politika, 15.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka o Šešelju posle martovske rasprave
Veće kojem predsedava francuski sudija Žan Klod Antoaneti će objaviti odluku koja može da znači slobodu za lidera radikala ili nastavak procesa
Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, kao i tužilac u postupku pred Haškim tribunalom, izneće na raspravama zakazanim za 7, 8. i 9. mart argumente na osnovu kojih sudsko veće treba da utvrdi da li je tužilaštvo uspelo da dokaže krivicu lidera radikala. Veće kojem predsedava francuski sudija Žan Klod Antoaneti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povući će se posle toga na nekoliko sedmica, a zatim će objaviti odluku koja, po pravilu tribunala „98 bis” može da znači slobodu za Šešelja ili nastavak procesa.
Ukoliko posle te rasprave ne bude oslobođen po svim tačkama optužnice, što bi po njemu bila jedina moguća odluka, Šešelj će izvoditi dokaze odbrane, ali pod uslovom da mu tribunal plati troškove. Ako mu tribunal ne bude platio ove troškove, Šešelj neće dokazivati svoju nevinost, već će izneti završnu reč koju će, kako je najavio, u potpunosti posvetiti „neregularnostima suđenja zbog uskraćivanja prava na odbranu”.
„Očekujem oslobađajuću presudu i Šešeljev povratak u zemlju, jer tužilaštvo nije uspelo da dokaže njegovu krivicu. Vojislav Šešelj je 26. februara 2003. godine, u prvom obraćanju sudu, rekao da su sve optužbe lažne i da će se tužilaštvo služiti lažnim svedocima. On je deklasirao čitavu koncepciju tužilaštva u predmetu u kome se od početka postupka promenilo čak 11 tužilaca”, kaže za „Politiku” Zoran Krasić, šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja.
Šešelju se u Hagu sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini, od 1991. do 1993. godine. On je u januaru 2009. godine dodatno optužen za nepoštovanje tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri zaštićena svedoka, zbog čega je osuđen na 15 meseci zatvora. Šešelj je 4. februara 2010. godine i drugi put optužen zbog objavljivanja podataka o jedanaest zaštićenih svedoka u svojoj knjizi.
Sudski proces, po mnogo čemu antologijski, počeo je u novembru 2007. godine, četiri i po godine godine posle Šešeljevog dobrovoljnog dolaska u tribunal. Prema rečima Zorana Krasića, tužilaštvo je istrošilo 120 časova predviđenih za izvođenje svojih dokaza, pa je dodatnih 15 svedoka saslušano u postupku izvođenja dokaza suda, iako su zapravo bili svedoci tužilaštva.
Saslušano je ukupno 80 svedoka tužilaštva, među kojima je 11 veštaka. Suđenje su, kada je reč o svedocima, obeležila i dva presedana. Jedan svedok odbio je da svedoči pod zaštitom, tražeći da govori pod svojim imenom i prezimenom, posle čega je sud odustao od njegovog saslušanja. Drugi presedan bilo je saslušanje tužioca, koji je, pod pretnjom privođenja, pred sudom morao da se kao svedok izjasni o okolnostima saslušanja nekog drugog svedoka.
Šešelj je u pritvoru već osam godina, što je po oceni njegovog pravnog tima, svetski rekord i jedini je pritvorenik tribunala kome se ne plaćaju troškovi odbrane. Jedino on, među svim ostalim pritvorenicima, nije nijednom pušten na privremenu slobodu, čak ni kada mu je umrla majka.
U završnici izvođenja dokaza tužilaštva, Šešelj je podneo zahtev predsedniku suda Patriku Robinsonu da pokrene postupak za nepoštovanje suda protiv bivšeg upravnika Pritvorske jedinice UN Timotija Mekfadena.
Šešelj se poziva na depešu upućenu Stejt departmentu iz američke ambasade u Hagu, objavljenu nedavno na sajtu „Vikiliks”, ocenjujući da to potvrđuje da se američka vlada mešala u rad tribunala.
Prema Šešelju, Mekfaden je dostavljao podatke američkim državnim organima o zdravstvenom stanju Slobodana Miloševića, njegovim svakodnevnim kontaktima sa suprugom Mirjanom Marković i odnosu sa njegovim pravnim savetnicima i prijateljima suda. Zahvaljujući tim dokumentima, smatra Šešelj, tribunal bi se do proleća mogao „srušiti kao kula od karata”.
Šešelj je ukazao da bi predsednik tribunala trebalo da bude svestan da je tribunal sud Ujedinjenih nacija, a ne SAD, jer će u suprotnom biti jasno da je tribunal pod istom jurisdikcijom kao i logor Gvantanamo.
Šešelj je na poslednjoj raspravi govorio i o tome da nema para da plati doktore po svom izboru, a predsedavajući sudija Antoaneti mu je predložio da pozove lekare ili zubare „bez granica”, na šta je Šešelj odgovorio da nije socijalni slučaj već pacijent UN.
I pored negativnih rezultata analize krvi, odnosno testa na 2.000 supstanci koje bi mogle da izazovu trovanje, Šešelj je ostao pri tvrdnjama da je do pre godinu dana bio trovan. On tvrdi da to ne može da dokaže, ali da zna ko ga je trovao i po čijem nalogu. Na jednoj od poslednjih rasprava, Šešelj je saopštio da mu je spržen centar za ljubav, ali da ga u životu održava centar za mržnju.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 16.02.2011.
