Izvor: Blic, 06.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrana Milutinovića: Optužbe neosnovane
Odbrana bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića najavila je danas pred Haškim tribunalom da će dokazati da su neosnovane optužbe protiv Milutinovića za ratne zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine.
U uvodnoj reči, branilac Judžin O'Saliven, koji je rekao da Milutinović nije kriv, naveo je da je Milutinović pre i tokom rata na Kosovu od marta do juna 1999. "radio na dobrobit svih građana Srbije", uključujući i kosovske Albance, "tražeći kompromisno i mirno rešenje" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za kosovsku krizu.
"Milutinović veruje da su optužbe protiv njega neosnovane i pogrešno usmerene, da će dokazi odbrane pokazati da on nije kriv i ga ćete ga osloboditi", kazao je O'Saliven, obraćajući se sudskom veću predsedavajućeg Ijana Bonomija.
Branilac je naznačio da u vreme obuhvaćeno optužnicom Milutinović, kao predsednik Srbije, nije imao nikakva ovlašćenja ni moć da komanduje bilo kojom jedinicom policije Srbije ili Vojske Jugoslavije koje su delovale na Kosovu.
Po rečima O'Salivena, Milutinović je, pored toga, "osoba koja nije bila sposobna da učini zločine za koje je optužen", zato što "nikada nije imao sklonosti ka nasilju i uvek je težio kompromisu i dijalogu".
Kao jedan od dokaza za to, branilac je naveo da se Milutinović usred NATO bombardovanja Srbije i SR Jugoslavije, 24. aprila 1999, u Prištini sreo sa liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom.
"Oni su tada potpisali zajedničku deklaraciju i pozvali na okončanje neprijateljstava i uspostavljanje dijaloga za iznalaženje mirnog rešenja", podvukao je O'Saliven.
On je kao "neodrživ" i "protivan zdravom razumu" odbacio navod optužnice da su Milutinović i delegacija SRJ i Srbije "opstruirali" pregovore u Rambujeu i Parizu početkom 1999, izazivajući NATO bombardovanje da bi sproveli cilj "zajedničkog zločinačkog poduhvata" i proterali većinu Albanaca sa Kosova.
"Okriviti srpsku delegaciju za propast pregovora je obmanjivanje", naglasio je O'Saliven, napominjući da postoje dokazi da je pregovarački tim iz Beograda, uključujući Milutinovića, u Rambujeu prihvatio politički deo sporazuma, koji su Albanci odbili i izrazio spremnost da u Parizu pregovara o njegovoj primeni i međunarodnom prisustvu na Kosovu.
Milutinovićev branilac je podsetio i da su svedoci optuže Volfgang Petrič, koji je u Rambujeu bio izaslanik EU, te Veton Suroi, albanski pregovarač, potvrdili da je američka državna sekretarka Medlin Olbrajt iza leđa srpske delegacije i zvaničnika EU ponudila Albancima referendum o nezavisnosti Kosova u roku od tri godine, ako prihvate sporazum.
Posle uvodne reči, Milutinovićeva odbrana je pred sudije izvela svog prvog svedoka, profesora ustavnog prava iz Beograda Ratka Markovića koji je pre i tokom sukoba na Kosovu bio potpredsednik Vlade Srbije, a na pregovorima u Rambujeu i Parizu je predvodio delegaciju SRJ i Srbije.
Pored Markovića, u odbranu Milutinovića svedočiće još samo dva svedoka - Života Ćosić, koji je 1999. bio ministar energetike i koordinator za Kosovo u Vladi Srbije, i Jovan Kojić, Milutinovićev lični sekretar.
Zajedno sa Milutinovićem, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon kosovskih Albanaca u prvih šest meseci 1999., optuženi su tadašnji potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović i generali Dragoljub Ojdanić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić.
