Izvor: Press, 18.Avg.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Oću da budem čovek, a ne ponovo kriminalac
Nenad Jovanović (33), koji je u ponedeljak u zgradi kragujevačke opštine pokušao da se zapali jer je ostao bez stana, rekao je za Press da je to učinio jer je morao da bira - ili da bude ponovo kriminalac ili da postane čovek!
Nenad Jovanović tvrdi da želi da krene iz početka, jer je kako kaže, za 33 godine života robijao 16, da mu je dosta zatvora i da želi da ga se sin od 14 godina ne stidi kada se jednog dana bude ženio!- Centar za socijalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << rad oduzeo je stan koji je koristila moja pokojna baka. Nemam gde da živim, bukvalno sam na ulici! Stan sam tražio i zbog sestre koja je sada u zatvoru, da bih joj obezbedio uslove za život kada izađe na slobodu - priča Jovanović, koji je dobio obećanje od gradskih vlasti da će dobiti stan od Centra za socijalni rad.
On kaže da se pre mesec dana vratio iz zatvora i da je od tada spavao kod poznanika i po parkovima. U ponedeljak ujutru, probudio se u stanu koji je noć pre obio.
- To je stan koji je Centar za socijalni rad dao mojoj baki, pa nakon njene smrti oduzeo. U ponedeljak ujutru sam odlučio da se spalim. Otišao sam na pumpu, sipao benzin u dve flaše od po litar i po, stavio ih u ranac i ušao u hol opštine. Stao sam pored vrata i počeo da se polivam po glavi - rekao je Jovanović i dodao:
- Ljudi koji su čekali u redovima počeli su da vrište. Benzin mi je ušao u oči, ništa više nisam video. Jednom rukom stiskao sam upaljač, drugom žilet pod grlom. Rekao sam samo da mi treba pomoć, da tražim gradonačelnika. To mi je bila jedina šansa. Stigla je policija. Znaju me oni i po nadimku Kikinac, mnogo su me puta privodili. Video sam da hoće da me obore na pod, dva puta sam kresnuo upaljač. Zatajio je. Tada je došao čovek iz gradonačelnikovog obezbeđenja i počeo da razgovara sa mnom. Svaka mu čast na prisebnosti, on me je osvestio.
Nenad dodaje da je posle ovog incidenta postao svestan besa Kragujevčana koji teško žive, a ne prete spaljivanjem.
- Ne bežim od toga da sam bio baraba, krao, obijao stanove, da su mnogi zakukali zbog onoga što sam ja činio. Postao sam nemoćan, invalid u 33. godini. Pre 14 godina preživeo sam saobraćajnu nesreću, a pre osam upucan sam u butnu kost, zbog toga sam na štakama. Leva noga mi je kraća 13 centimetara, a butina gnoji, sada bi trebalo da sam kod lekara. Dok sam bio po zatvorima umro mi je otac, žena me ostavila i odvela dete, umro mi je brat po ocu - nastavlja svoju ispovest Jovanović.
On tvrdi da ne traži opravdanje za sebe, samo malo pomoći da bi mogao nekome da pomogne.
- 'Oću bre da budem čovek, a ne kriminalac Prestao sam da se drogiram pre pet godina, kada sam poslednji put otišao u zatvor, sada sam na tabletama koje mi je prepisao lekar. Želim da sestri, koja je u zatvoru, kad se vrati spremim krov nad glavom. Dužan sam joj, jer sam je ja uveo u kriminal. Kada sam imao dve godine, a ona pet, umrla nam je majka, posle godinu dana i baka. Otac nam je bio kriminalac i pijanica. Oboje smo punoletstvo dočekali u hraniteljskoj porodici. Moja sestra nosi stravične traume, nismo ni mogli da ispadnemo normalni posle svega što smo doživeli. A bili smo nekada odlični đaci. Želim da sredim život, da za koju godinu dobijem šansu i kod svoga sina - poručuje Jovanović.
