Izvor: Blic, 23.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obradović i Bracanović pirvedeni
Obradović i Bracanović pirvedeni
Milan Obradović, bivši šef beogradske policije, i Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik načelnika DB Srbije, privedeni su juče istražnom sudiji beogradskog Okružnog suda zbog sumnje da su iznuđivali iskaz od Nikole Maljkovića, Dragana Ilića Limara i Dragana Maleševića Tapija, osumnjičenih za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
Njihovo privođenje usledilo je posle krivične prijave koja je podneta na osnovu izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Generalnog sekretarijata MUP-a Srbije.
Obradović i Bacanović su, kako saznajemo, prvo pozvani na razgovor u zgradu MUP-a, u Ulici kneza Miloša, a zatim su u dve 'marice' prevezeni do beogradske Palate pravde.
Do zkaljučenja ovog izdanja nije završeno saslušanje Obradovića i Bracanoviča i oni će najverovatnije biti zadržani u pritvoru.
Iznuda priznanja
U izveštaju stoji da je Ilić, posle prvog kruga ispitivanja, nakon 15-20 minuta vožnje izvučen iz prtljažnika automobila. Tom prilikom je, dok su mu oslobađali usta kako bi mogao da diše, krajičkom oka video da je u parku pored neke zgrade. Ujedno je prepoznao Čedomira Jovanovića, Milana Obradovića, Dušana Spasojevića i najverovatnije Nenada Milića, koji su stajali ispred njega.
Tu je od Limara traženo da potvrdi da je 'Maka priznao ubistvo policijskog generala Radovana Stojičića Badže, generala Boška Buhe, ubistvo Gidre i Milana Rajkovića zvanog Milanče, ali i da ispriča kako je planirano ubistvo premijera Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića'.
Pošto je to odbio, jedno lice je 'drvenim predmetom, nalik kleštima, počelo da mu lomi nos, dok su to prisutni mirno posmatrali'. Deo izjave u kojem priznaje deo onoga što je od njega traženo je snimljen, pa je Milorad Bracanović zatim obavestio policajce Slobodana Pažina i Raška Vujovića da prikupe materijalne dokaze za tvrdnje koje je Ilić izrekao u kameru. Pažin je, prema izveštaju, na snimku, u glasu lica koje je ispitivalo Ilića, prepoznao Dušana Spasojevića. S obzirom na to da Ilić nije pristao da priča o ubistvu premijera Đinđića i planiranju atentata na Jovanovića, džipom je prebačen do brvnare u šumi gde su ga Pažin i Vujović ispitivali u prisustvu Bracanovića. Posle drugog kruga bezuspešnog ispitivanja, 'ušlo je lice sa fantomkom na glavi koje je počelo divljački da udara Ilića, a koje su prisutni oslovljavali sa Duća. Duća je saopštio Iliću da će mu ubiti maloletnu ćerku i suprugu, a da će Maki dostaviti njegovo priznanje, te da će ga ovaj onda sam ubiti'. Pažin je primetio da se Ilić, zbog brojnih fizičkih povreda, više ne može ispitivati, pa je u dogovoru sa Milanom Obradovićem, postupio 'kako je to predložio Čedomir Jovanović'. Ilić je iz džipa izbačen u blizini hotela 'Jugoslavija' blizu mesta gde je ubijen general Boško Buha.
Uloga 'zrikija'
Istovremeno, načelniku dežurne službe SUP-a Beograd Miladinu Sekuloviću naloženo je da pokupi N.N. lice kod navedenog hotela i da ga bez legitimisanja sprovedu do Centralnog zatvora. Dežurna patrola je uočila Ilića zamotanog u karirano ćebe. Utvrdivši da se radi o teško povređenom licu, u dogovoru sa načelnikom patrola je Ilića prebacila u Urgentni centar. Tamo je utvrđeno da Ilić, koji nije mogao da hoda od bolova, ima naprsnuće cevanice leve noge i prelom nosne kosti. Ilić je zatim odvezen u Centralni zatvor gde je i tamošnji lekar konstatovao iste povrede.
Kada je reč o hapšenju Nikole Maljkovića i Bojana Miletića, u izveštaju se navodi da je Maljković za razliku od Miletića 27. oktobra 2002. godine odvezen u nepoznatom pravcu posle hapšenja koje su na naplatnoj rampi autoputa Beograd-Zagreb izvršili pripadnici beogradske policije na čelu sa Slobodanom Pešićem. Maljković je odvezen blizu benzinske pumpe 'Zmaj' na delu autoputa ka Zagrebu, u obližnju šumicu. Imao je plastičnu kesu na glavi, vezane ruke iza leđa i ležao je na zemlji. Nepoznata lica su počela da ga pitaju za ubistvo Buhe uz upozorenje da će, ako ne sarađuje, biti ubijen. N.N. lica su odmah počela da ga udaraju rukama i nogama po celom telu uz povike jednog od njih da će 'ubiti njega, njegovu porodicu, silovati mu devojku...'. Isti glas rekao mu je da će oni, ako ne sarađuje, ubiti 'Zriku', a da će njega kasnije predati policiji kao njegovog ubicu. Maljković je rekao i da je po gradu čuo da premijera Srbije Zorana Đinđića zovu 'Zrika'. Potom je 'nekoliko lica stezanjem kese pokušalo da ga uguši, posle čega je u nekoliko navrata gubio svest'. Maljković tvrdi da je zlostavljanje trajalo šest sati pre nego što su ga preuzeli Slobodan Pažin i Vaso Kobac koji su ga odveli u SUP Beograd.
Maljković, stoji u izveštaju, tvrdi da je N.N. lice koje ga je pozivalo na saradnju skoro sigurno Dušan Spasojević, a da mu je advokat po službenoj dužnosti, koji se predstavio kao Mila Janković, predlagao 'da prizna ono za šta ga terete da bi sebi olakšao položaj i status'. Iscrpljen od bolova Maljković se onesvestio da bi potom bio prebačen u Urgentni centar gde je konstatovano da ima prelom leve lopatice, krvne podlive po celom telu i nagnječenje poglavine.
Inspektor Pažin je u svom izveštaju naveo da je 'Maljković pružao aktivni otpor prilikom hapšenja, tako što je nasrtao na pripadnike policije i da je fizičkom snagom pokušao da se oslobodi, a da je snažnim udarcima u zadnja vrata automobila uspeo da otvori vrata i u punoj brzini ispadne iz automobila i tako sebi nanese teške telesne povrede'.
Vaso Kobac, pripadnik Odeljenja za krvne i seksualne delikte SUP-a Beograd koji je sa Pažinom preuzeo Maljkovića, 'demantovao je da je Maljković bio u stanju da pruža bilo kakav otpor'.
Saslušanje Tapija
Kada je reč o slučaju Dragana Maleševića Tapija, u izveštaju Generalnog sekretarijata MUP-a piše da je Tapi posle pretresa stana 22. oktobra 2002. godine 'pristao u večernjim časovima da pođe u prostorije SUP-a Beograd radi saslušavanja u vezi sa njegovim poznanstvom sa Maljkovićem iako mu je i za vreme pretresa pozlilo'.
Kada je doveden u Upravu kriminalističke policije, poručnik Nevenko Marić ga je saslušavao o njegovom poznanstvu sa Makom. Malešević se ni tada nije osećao dobro, ali nije insistirao na pozivanju ekipe Hitne pomoći. Međutim, nakon kratkog razgovora njemu je pozlilo da bi Mariću samo rekao: 'Napada me!' Izgubio je svest, ispala mu je cigareta i pao je. Marić ga je prihvatio i naslonio na zid, a zatim telefonom pozvao kolege koji su pokušali da mu pomognu. Dvaput mu je davano veštačko disanje, ali su posle bezuspešnih pokušaja prestali. Hitna pomoć je konstatovala da je smrt nastupila u 23 časa. Prema navodima Dušana Džukovskog koji je pritekao u pomoć kada je Maleševiću pozlilo, on je u jednom od džepova jakne našao optusnu listu iz Urgentnog centra. Međutim, Siniša Tomić koji je bio u uviđajnoj ekipi tvrdio je da se taj dokument nalazio u zadnjem džepu pantalona, pa se u izveštaju izražava sumnja da su stvari sa mesta uviđaja pomerane, a da nedostaje i opušak cigarete koju je pušio Malešević, iako je zavedena kao dokaz. Vladimir Jakšić Karlos, sa druge strane, tvrdi da je u isto vreme kada i Tapi bio u jednoj od susednih kancelarija SUP-a i da je čuo glasno obraćanje Tapiju:
'Sad ćeš ti sve nama lepo da ispevaš', 'Idi, donesi kesu', 'Obali ga dole'. On je naveo da bi te tvrdnje mogao da potvrdi i njegov advokat Dragoslav Mandić, ali pošto je on preminuo, njegov prijatelj Stevan Sušić izjavio je da mu se Mandić poverio da su prema Maleševiću 'primenjena nedozvoljena sredstva prinude'. Ekipa 'Blica'
