Izvor: Politika, 27.Jun.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova industrije bez preduzeća
Sindikalci smatraju da će program okončanja restrukturiranja biti poslednji udarac srpskoj industriji, a ne najava njenog novog početka
Predstavniciprivrednihudruženjaisindikatapodržalisuprošlesubotemere štednjekojejepredložilaVladaSrbije. Dogovorenojei davladačuje stav sindikata pre nego što utvrdi predlog izmena nekih sistemskih zakona, pre svega zakona o radu. Sudeći po izjavama nekih sindikalaca, ono u pogledu čega nema potpune saglasnosti je – šta i kako sa neprivatizovanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzećima, onima koji su u statusu restrukturiranja. Prodaja, stečaj ili podržavljenje – tri su scenarija za okončanje neuspele decenijske pripreme za privatizaciju 179 firmikojezapošljavaju približno 54.000 ljudi. Rešenje za njihov status treba da se nađe do kraja juna 2014. godine.
Među sindikalcima preovlađuje mišljenje da će predloženi program okončanja privatizacije zadati poslednji udarac srpskoj industriji i da ništa neće biti od najava njenog novog početka.
Za one koji su se vodili kao zaposleni u tim firmama najbitnija je poruka ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da će, bezobzira na tokako se bude završila ova „tužna priča”, svimradnicimakojiostanubezradnogmestabiti isplaćeno 300 evra po godini radnog staža. Za Tranzicioni fond predviđeni su najveći dodatni rashodi u rebalansu budžeta od 3,7 milijardi dinara.
– Sva preduzeća su podeljena u četiri grupe, a 27 će već ovog leta otići u stečaj – rekao je Dinkić. – U njima je zaposleno 787 ljudi. Za njih se kupci ne interesuju, jer imaju velike dugove. Dokrajaovegodinebićeponuđenonaprodajuimovina 66 preduzeća. Ako ne budu prodata ni iz trećeg pokušaja po ceni od 30 odsto od procenjene vrednosti, biće pokrenut stečaj.
U posebnoj grupi je 16 preduzeća koja mogu da obezbede tekuću likvidnost, kaže ministar, ali ne mogu da izmiruju obaveze iz prošlosti. Ove firme će izabratisavetnikei, takođe do kraja ove godine, sprovesti „unapred pripremljen plan reorganizacije”.
– Vlada će ovim preduzećima otpisati stare obaveze, reprogramiraće se dugovi privatnom sektoru i eventualnosprovesti socijalniprogramzavišak zaposlenih, a ona će potom samostalno da posluju. Zaštitu države najpre će izgubiti RTB „Bor”. U poslednje tri godine posluje sa dobitkom, ali ima dugove iz prošlosti, koje sada izmiruje. Isti tretman čeka i „Petrohemiju”– rekao je Dinkić.
Do kraja 2013. broj preduzeća u restrukturiranju bio bi sveden na manje od 90.
U programu mera za reformu javnog sektora je zapisano da će se u prvoj polovini 2014. rešavati sudbina nekadašnjih velikih sistema. Reč je o 29 preduzeća.
– Najteže će biti sa kompanijama poput „14. oktobra”, FAP-a, IMT-a ili IMR-a, ali će država pokušati da im nađe strateške partnere – rekao je Dinkić.
Plan je da država preuzme imovinu ovih preduzeća i da krene u zajednička ulaganja sa strateškim partnerima, da ih ponudi po bilo kojoj ceni, uz obavezu kupca da investira i pokrene proizvodnju i zapošljavanje. Ili da se odlukom vlade pokrene proizvodnja upojedinimdelovimazakojesmatradajetoodstrateškogznačaja.
Pitanja kao što su – zašto sve navedeno nije do sada učinjeno i ko je za to odgovoran, neki svrstavaju u „zadocenelu pamet”. Sada je glavno pitanje da li je ponuđeno rešenje najbolje moguće.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da jedobro što se vlada odlučila da „podržavi” deo društvenih firmi koje su od strateškog značaja za zemlju i mogle bi da pokrenu celu privredu.
– Ukoliko bi vlada uspela da deo tih preduzeća ostavi u državnom vlasništvu, a jedan deo proda, to bi bilo veoma pozitivno– rekao je Orbović.
Negosav Jovanović, potpredsednik Industrijskog sindikata Srbije, tvrdi da je predloženo „skidanje s dnevnog reda” 179 preduzećazapravo zadavanje konačnog udarca srpskoj industriji, što će doneti nove stečajeve i otpuštanja.
– Takav „program” neće doneti obećanu reindustrijalizaciju, a sa njom i nova radna mesta, izvozi investicije,tri proklamovana cilja ove vlade – kaže Jovanović. – Ministar Dinkić i vlada znaju da uzrok velikog deficita budžeta nije predugo restrukturiranje ovih preduzeća, jer njega nije ni bilo. Ovaj sindikat, koji zastupa interese zaposlenih u 130 preduzeća, godinama je na to ukazivao. Uzrok svih naših muka je dvadesetogodišnje satiranje industrije, a na drugoj strani preglomazni javni sektor, državna administracija i nefunkcionalni Fond PIO.
Industrijski sindikat se zalaže da se u svakom od 179 preduzeća sprovede stvarno restrukturiranje, jer su ona jedino moguće mesto rađanja nove srpske industrije, kaže Jovanović.
– Ponuđeni program restrukturisanja ovih preduzeća imao je smisla pre pet godina, kad je nešto još moglo da se sačuva, ali danas to nisu mere koje će doneti rešenje problema, već program sahranjivanja mrtvaca – kaže Branislav Čanak, predsednik UGS ,,Nezavisnost”.
Prava i blagovremena rešenja uporno su odbijali baš autori ovog rešenja, koje to nije, a ne zaposleni i direktori u tim preuzeća, tvrdi Čanak.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 27.06.2013
