Izvor: Politika, 15.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obdukcija psa kao dokaz pred sudom
Potrebna bolja saradnja policije, tužilaštva, centara za socijalni rad i veterinarske inspekcije kako nasilje nad životinjama ne bi prolazilo nekažnjeno
Pred beogradskim Petim opštinskim sudom u sutra (u sredu) bi trebalo da bude izrečena prva presuda za svirepo ubistvo psa, prošlog septembra u Leštanima. Do izricanja presude Slobodanu Plećašu i Zvonimiru Miljeviću preostalo je da sud sasluša veštaka profesora Zorana Aleksića.
U samoj završnici suđenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u martu, veštak veterinar je saopštio da je njegov prvi nalaz dat samo na osnovu obdukcije ubijene životinje. Da bi izveštaj bio potpuniji, ovaj stručnjak je tražio uvid u predmet i izjave svedoka i optuženih, posle čega će se precizno izjasniti o događaju iz optužnice.
Termini obdukcija, veštačenje, svedoci, uobičajeni na suđenjima kada je žrtva zločina čovek, koriste se, kako pokazuje ovaj primer, i u procesima za nasilnu smrt ili povređivanje životinje. I sve ostalo je slično – interese žrtve, odnosno, oštećene strane, u postupku zastupa tužilaštvo.
Da bi dokazalo optužnicu, tužilaštvu su potrebni dokazi – materijalni tragovi, iskazi svedoka i očevidaca, izveštaji sudske medicine. Optuženom je potreban branilac, jer mu preti zatvor od šest meseci, a ukoliko je njegovom krivicom stradao veći broj životinja ili neka zaštićena vrsta, zatvorska kazna može biti i do tri godine.
Slučaj mučki ubijenog psa u Leštanima, koga su egzekutori prvo pretukli, a zatim vezali za automobil i vukli, došao je do suda upravo zahvaljujući dokazima. Naime, postoji očevidac zločina koji je sve video i kasnije bio spreman da svedoči pred sudom. On je telo psa predao policiji, posle čega je obavljena obdukcija. U nalazu sa obdukcije detaljno su pobrojane sve povrede i dat zaključak koji takođe podseća na nalaze sudske medicine kada su žrtve ljudi: "Smrt psa je nasilna, nastupila je kao posledica povreda opasnih po život...".
Od kada je zlostavljanje i ubijanje životinja u Srbiji postalo krivično delo, pokrenuto je nekoliko sudskih postupaka. U Zrenjaninu se sudi Ištvanu Kočišu, koji je mačku vezao kanapom za glavu i okačio je za cev dok nije uginula. Međutim, mnogi slični zločini ostaju nekažnjeni, jer nema dokaza sa kojima bi njihovi dželati bili izvedeni pred sud.
Organizacije za zaštitu životinja ukazuju da je potrebna bolja saradnja institucija – policije, tužilaštva, centara za socijalni rad, veterinarske inspekcije, kako nasilje nad životinjama ne bi prolazilo nekažnjeno. Dosadašnje iskustvo pokazuje da često i zaposleni u institucijama ne znaju kako da posavetuju građane kada prijave zlostavljanje nad psima ili mačkama, kao najčešćim žrtvama. Krivice nema bez dokaza, pa je zato ključno da za povređenu ili ubijenu životinju postoji sudsko-medicinski nalaz.
U Srbiji je nekad teško ohrabriti svedoke da svedoče i u slučajevima nasilja nad ljudima i čak decom. Društva za zaštitu životinja podsećaju da je reč o krivičnom delu koje, kao i svako drugo, treba prijaviti policiji. U Americi su rađene detaljne studije o vezi između nasilja nad životinjama i agresije prema ljudima.
"Ubice često počinju ubijajući i mučeći životinje kao deca", utvrdio je Robert Resler, agent Federalnog istražnog biroa, koji je radio na izradi psiholoških profila serijskih ubica.
Stručnjaci iz FBI su otkrili da je surovost prema životinjama zajednička u dosijeima gotovo svih serijskih ubica i silovatelja. Jedna studija je pokazala da su oni koji zlostavljaju životinje pet puta češće nasilni i prema ljudima.
Amerikanac Ted Bandi, za koga se sumnja da je ubio 40 žena, bio je svedok očevog mučenja životinja, a povremeno je u tome i sam učestvovao. Erl Kenet Šraner proganjao je pse i mačke pre nego što je silovao i izbo nožem dečaka od sedam godina. Brenda Spenser, koja je u jednoj kalifornijskoj školi pucala i ubila dvoje dece, a ranila devetoro, imala je naviku da pali repove životinjama, dok je serijski ubica i kanibal Džefri Damer nabijao na kolac životinjske glave.
Psiholozi, sociolozi i pravnici se slažu da je zlostavljanje životinja društvena opasnost koja ne sme da bude ignorisana. To moraju da shvate i obični građani, kako bi pomogli da se mučitelji životinja identifikuju i kazne.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 15.05.2007.]
