Izvor: Kurir, 13.Avg.2011, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ODE MIROSLAV, ODE NADA NAŠA
UŽICE - Crna sudbina! Lomila je juče tuga kuću Katića u užičkoj Ratarskoj ulici! U nemom grču, u suzama, otac Radomir i majka Milena žalili su jedinca Miroslava (24), koji je u četvrtak poginuo u bazi „Puteva Užice“ kod Preševa.
UŽICE - Crna sudbina!
Lomila je juče tuga kuću Katića u užičkoj Ratarskoj ulici! U nemom grču, u suzama, otac Radomir i majka Milena žalili su jedinca Miroslava (24), koji je u četvrtak poginuo u bazi „Puteva Užice“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kod Preševa.
- Tuga moja, samo što je diplomu dobio! Nismo je ko ljudi ni proslavili. Pre nepunih mesec dana počeo je da radi. Radovao sam se kao dete kad je dobio posao, ali i brinuo sam... Dvadeset godina brinuo je moj Miroslav o nepokretnoj majci, nije se od nje odmicao, nije imao vremena ni za društvo, ni za izlazak... Otišao je u Preševo sa suzama u očima, žao mu bilo što ostavlja majku. Mislio je da radi, da uzme koji dinar, planirao je da se uskoro oženi. Sad, umesto da spremam svadbu, ja sahranjujem sina - ridao je nesrećni otac.
Majka Milena od nesrećnog četvrtka ne suši obraze.
- Dve godine po rođenju Milena je obolela od multiple skleroze. Otad je nepokretna i Miroslav joj bio sva nada i uzdanica. Juče je trebalo da dođe kući. U sredu mi je javio da mu operem kola, da ode do Guče... Danas je trebalo da podigne prvu akontaciju, ali ne dočeka je...
(Z. Š.)
Unuke ne dočekah
Kukala je juče kuća Katića i kad se na vratima pojavila Miroslavljeva devojka:
- Joj, Slađo, joj, sine moj... Ne dočekah unuke... A voleo te moj Miroslav, sliku tvoju nosio - kukao je nesrećni Radomir.
