Izvor: Blic, 11.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Đinđiću najviše pisao N. N.
O Đinđiću najviše pisao N. N.
Prema istraživanju Medijske dokumentacije 'Ebart', čije je preliminarne rezultate u novom broju objavio beogradski mesečnik 'Status', od 3.259 tekstova o Zoranu Đinđiću objavljenih u štampanim medijima u periodu januar 2001. - 12. mart 2003. ukupno 2.823 teksta su neutralna - 86,62 odsto, 350 je negativno - 10,74 odsto, i 86 tekstova je pozitivno - 2,64 odsto. Od autora koji su se posebno istakli praćenjem 'lika i dela' Zorana Đinđića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najimpresivniji je rad autora pod inicijalima N.N. Taj autor, ili grupa autora, napisao je ni manje ni više nego 381 tekst. N.N. se oprobao u svim žanrovima, najviše ipak u uzimanju i pisanju izjava, ukupno preko 200. N.N. je pisao i izveštaje, blizu 100, ali i autorske tekstove, kao što su komentari - 25. Čak se oprobao i sa intervjuima. Njegovo autorsko umeće, po ocenama, izgleda dosta drugačije od prosečne ocene za sve tekstove - 81 odsto je neutralno, 17 odsto negativno i dva odsto pozitivno. Da li je uslov za ovakvu kritičnost bilo skrivanje iza inicijala ili mesto odakle potiče najveći broj N.N. tekstova ('Nacional': 146 od 381)?
Kod izjava, pogotovo na temu 'Drugi o Đinđiću', procenat kritičnosti je ubedljivo najveći. To ne predstavlja neko posebno iznenađenje. Ipak, očekivao bi se nešto veći broj pozitivnih izjava, bar po sistemu slučajnog uzorka. Zaključak se nameće sam od sebe: urednici i novinari su skoro isključivo birali sagovornike koji su imali kritički stav prema svemu šta je radio i čime se bavio Zoran Đinđić.
Ko je najčešće davao izjave? Pre svega Vojislav Šešelj, Velja Ilić i Vuk Drašković. Svaki je po 19 puta dao izjavu u kojoj je napadao Zorana Đinđića. Tako su ova trojica političara proizvela skoro polovinu negativnih izjava o Đinđiću (57 od 115). Broj njihovih negativnih izjava u koje je uključen Đinđić svakako je veći, ali ovde govorimo samo o onim u kojima su se bavili prvenstveno njime, odnosno koje smo svrstali pod temu 'Drugi o Đinđiću'.
Da li postoji veza između raspoloženja javnog mnjenja i napisa u štampi? Uporedna analiza istraživanja javnog mnjenja 'Mišljenje o Zoranu Đinđiću' i negativnih tekstova u štampi - pokazuje da javno mnjenje kasni sa reakcijama u odnosu na objavljene tekstove. Neophodno je desetak dana da se informacije (teme i njihova vrednosna poruka) objavljene u štampi 'svare' i proizvedu određenu reakciju. Upoređivali smo istraživanja javnog mnjenja koje redovno radi 'Stratedžik marketing' - u periodu od maja 2001. do marta 2003. godine na temu 'Mišljenje o Zoranu Đinđiću'. Pokazalo se da je uticaj štampe nesporan i da je mišljenje javnosti o Zoranu Đinđiću dosledno pratilo trend negativnih ocena u štampi.
