Izvor: Blic, 24.Sep.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novo okrivljeni i osuđeni saradnik

Beograd - Prema Nacrtu novog Zakonika o krivičnom postupku, termin svedok saradnik biće izbrisan , a ulogu ovog instituta preuzeće okrivljeni i osuđeni saradnik. Ukoliko novi zakonski tekst bude usvojen, neke odredbe na osnovu kojih su Ljubiša Buha Čume, Dejan Milenković Bagzi i drugi postali svedoci saradnici biće u izvesnoj meri izmenjene.

- Da bi neko dobio status okrivljenog saradnika, on prethodno mora da prizna krivično delo za koje je optužen i njegovo ime ostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na optužnici do kraja procesa. Pored toga, okrivljeni saradnik mora da govori istinu na sudu i neće moći da koristi povlastice običnog svedoka (da ne kaže sve što zna i ne odgovara na pitanja) - objašnjava za „Blic” dr Goran Ilić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe za izradu ZKP-a.

Za razliku od svedoka saradnika, okrivljeni saradnik će sa tužiocem sklapati sporazum o svedočenju, o čemu će konačnu odluku donositi sud.

- U sporazumu će jasno i detaljno biti precizirane obaveze javnog tužioca i okrivljenog. Ako ispuni svoje dužnosti i izgovori pred sudom sve ono što je izneo pred tužiocem, okrivljenom se garantuje ishod koji već zna od trenutka kada je stavio potpis na sporazum - vrstu i visinu sankcije, a mogućeje i oslobađanje od kazune.. U slučajevima kada se prvostepeni postupak završi osuđujućom presudom i u skladu sa sporazumom, više sudske instance, Apelacioni sud ne može okrivljenom saradniku da ukine, odnosno izreknu strožu kaznu od one koju mu je izrekao prvostepeni sud - ističe profesor Ilić.

Sporazum sa tužiocem će moći da zaključuju i oni koji se već nalaze na izdržavanju kazne. Istina, takva mogućnost postoji i u još važećem Zakoniku, ali ona do sada nije korišćena.

- Sporazum sa osuđenim saradnikom tužilac može da sklopi kada proceni da ovaj ima saznanja o krivičnom delu, iz oblasti organizovanog kriminala ili artnih zločina, koje nije rasvetljeno i da je takav iskaz ključan za dokazivanje. Naravno, reč je o krivičnom delu za koje taj saradnik nije optužen, odnosno za koje nije osuđen. Ukoliko u tom postupku tužilac izdejstvuje osuđujuću pravosnažnu presudu, on ima obavezu da u roku od mesec dana podnese sudu zahtev da se osuđenom ublaži kazna kako je to sporazumom predviđeno. U Zakoniku nema ograničenja koliko kazna može da se umanji, a nove odredbe ostavljaju mogućnost i potpunog oslobađanja od kazne - navodi profesor Ilić o dodaje da i ovaj sporazum mora da potvrdi sud.

Kada je reč o angažovanju saradnika iz redova osuđenih, ZKP uvodi još jednu novinu. Na ovaj status mogu da računaju ne samo osuđeni za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina, već i za ona dela koja spadaju u klasičan kriminal.

Naravno, osuđeni saradnici ne mogu da budu organizatori kriminalnih grupa, kao ni osuđeni na maksimalne kazne od 40 godina zatvora.

Okrivljeni i osuđeni saradnici, prema zamisli zakonodavca, trebalo bi da omoguće efikasnije vođenje krivičnih postipaka za dela iz organizovanog kriminala i ratnih zločina i da olakšaju njihovo dokazivanje.

Policijski pritvor samo uz dozvolu tužioca

Prema Nacrtu novog Zakonika o krivičnom postupku, policijski pritvor, odnosno zadržavanje u policiji do 48 sati, osumnjičenom može da bude određeno samo uz odluku, odnosno odobrenje javnog tužioca. Na rešenje o zadržavanju odbrana, odnosno osumnjičeni mogu da ulože žalbu sudiji za prethodni postupak, koji će umesto sadašnjeg istražnog sudije preuzeti ulogu kontrolora poštovanja prava i sloboda.

Nastavak na Blic...