Izvor: Blic, 31.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novim zakonom ukidaju 86 opštinskih sudova
BEOGRAD - Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila set predloga zakona o pravosuđu, među kojima je Zakon o novoj mreži sudova, koji predviđa drastično smanjenje broja sudova i njihovo izmeštanje iz brojnih mesta u Srbiji. Ovaj predlog zakona odmah je izazvao brojne sumnje u promene koje donosi ovaj predlog.
Novim zakonskim rešenjima je predviđeno da umesto opštinskih sudova budu uvedena 34 osnovna suda koja će biti smeštena u okružne centre i nijedan sud neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imati manje od 40 sudija. U Srbiji sada postoji 120 opštinskih sudova, što praktično znači da će tri četvrtine sadašnjih sudova biti izmešteno.
- Verujemo da će nova mreža sudova olakšati posao sudijama, povećati efikasnost i kvalitet sudskih postupaka. Građani ni na koji način neće biti uznemireni smanjenjem broja sudova jer će ostati sudske jedinice tamo gde sada nalaze sudovi. U te sudske jedinice će dolaziti sudije po potrebi, a građani i njihovi zastupnici će moći da overe dokumenta, predaju predmete u pisarnici, imaju uvid u predmete i da se obave suđenja - objašnjava za „Blic” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.
Međutim, predlog zakona predstavljen je stručnoj javnosti tek pre tri dana, što je izazvalo negodovanje sudija. Posebno je burno reagovala predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero, koja je na skupu „Prezentacija novih pravosudnih zakona” rekla da su promene koje donose novi zakoni kozmetičke.
- Bez predvidivosti funkcije, sudska strana vlasti neće biti efikasna. Nijedan sud novim zakonima ne gubi svoju nadležnost, ali je veoma opasno prihvatiti ovakav sistem jer je do nagle promene predloženih zakona došlo pod uticajem politike - rekla je Petrović-Škero.
Sličnog mišljenja je sudija i portparol Specijalnog suda Maja Kovačević, koja kaže da smanjenje broja opštinskih sudova ne mora da znači i povećanje efikasnosti rada sudija.
- Postoji opasnost da dođe do prekida mnogih suđenja, kada su budu premeštali predmeti. Smatram da bi zbog obima posla, Beograd i dalje trebalo da ima opštinske sudove - rekla je Kovačevićeva za „Blic”.
Sudija Okružnog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović smatra da nije dobro što se konačna verzija zakona pojavila tek pre tri dana, ali dodaje da će kvalitet zakona moći da se oceni tek kad on počne praktično da se primenjuje. On kaže da je dobra strana zakona to što će sudije u mestima biti izmešteni, što
„smanjuje pritisak male sredine”.
- Kada ubuduće sudija iz Ljiga ode da sudi u Valjevo, a njegov kolega dođe u Ljig, on neće morati da se plaši lokalnih moćnika - tvrdi Hadžiomerović.
Kao dobru stranu zakona, on ističe i ujednačavanje sudske prakse, koja je do sada bila vrlo šarolika u sudovima koji se nalaze udaljeni samo nekoliko desetina kilometara. Međutim, Hadžiomerović navodi da je zakon prvo trebalo primeniti eksperimentalno u jednom broju sudova, pa ako se rešenja pokažu kao dobra, sa njim ići za celu teritoriju Srbije.
Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić kaže da postoje uporedna iskustva u susednim zemljama sa našim usvojenim zakonskim rešenjima, ali postavlja pitanje da li će to kod nas funkcionisati, pogotovo u Beogradu.
- U početku će organizacija u samim zgradama otežati funkcionisanje cele ideje. Možda je sve to trebalo postupnije uvoditi jer se postavlja pitanje kako će na primer u Beogradu funkcionisati jedan sud na četiri lokacije. Ovaj predlog je dobar i
ima dovoljno vremena da se odrade pripreme za njegovu - navodi Ilić.
Set novih pravosudnih zakona trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2010. godine.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen ističe da će novim sistemom sudova posao biti ravnomernije raspoređen među sudijama.
- Više se neće dešavati da neke sudije imaju godišnje po 800 predmeta, a drugi po 10. Vodili smo računa i da sudije ne budu udaljene više od 50 kilometara od radnog mesta. Sa ovakvim sistem će sudije moći da se specijalizuju za pojedine oblasti, tako da će svuda u Srbiji biti podeljeni na građanske i krivične postupke i to će povećati kvalitet suđenja - kaže Homen.
Prema njegovim rečima, uvođenjem velikih osnovnih sudova umesto brojnih opštinskih značajno će se suzbiti korupcija.
- Ovakva mreža sudova prekinuće povezanosti nekih sudija sa lokalnim tajkunima. Praksa iz Trgovinskog suda u Beogradu i Novom Sadu, gde je skoro uveden sistem da računar bira sudiju koji će da vodi određen predmet, biće uvedena u sve osnovne sudove, što će takođe biti veoma značajna stvar u borbi protiv korupcije. Sa ovim brojem sudova lakše je takav računarski sistem uvesti u svaki sud - objšnjava Homen.
U Beogradu umesto devet ostaju dva suda
Osnovni sud će svuda u Srbiji imati krivično i građansko odeljenje i ona će biti i fizički odvojena, pa će tako biti u Beogradu. Glavnom gradu će novim propisima umesto devet opštinskih sudova ostati dva osnovna suda. Prvi osnovni sud biće za centralne gradske opštine i za sada se razmatra da krivično odeljenje bude smešteno u zgradu Četvrtog opštinskog suda na Novom Beogradu, dok bi građansko odeljenje bilo u Palati pravde. U Beogradu, kao i svuda u Srbiji na taj način biće razdvojeni obični građani koji dolaze u sud i kriminalci koje privode. Kako je planirano time bi se povećala bezbednost suda. Drugi osnovni sud u Beogradu biće za prigradska naselja i za sada se razmatra da bude smešten u zgradu Petog opštinskog suda na Voždovcu.
KAKO ĆE IZGLEDATI PREDLOŽENA MREŽA OSNOVNIH SUDOVA U SRBIJI
1. Prvi osnovni sud u Beogradu- Vračar, Voždovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica
2. Drugi osnovni sud u Beogradu- Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin
29. Sombor - Apatin, Kula, Odžaci*
31. Subotica - Ada, Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta
10. Kikinda - Nova Crnja, Novi Kneževac i Čoka
30. Sremska Mitrovica - Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid
20. Novi Sad - Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel
6. Vršac - Bela Crkva, Kovin, Plandište
21. Pančevo - Alibunar, Kovačica, Opovo
28. Smederevo - Velika Plana, Smederevska Palanka
24. Požarevac - Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi
3. Bor
7. Zaječar - Boljevac, Knjaževac
17. Negotin - Kladovo, Majdanpek
18. Niš - Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Ražanj, Svrljig
23. Pirot - Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad
15. Leskovac - Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava
5. Vranje - opština Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište
14. Kruševac - Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac, Trstenik
13. Kraljevo - Vrnjačka Banja, Raška i za grad Kraljevo sa sudskim jedinicama u Vrnjačkoj Banji i Raški
27. Prokuplje - Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Merošina
12. Kragujevac - Aranđelovac, Batočina, Knić, Lapovo, Rača, Topola
9. Jagodina - Rekovac, Svilajnac
22. Paraćin - Despotovac, Paraćin i Ćuprija
4. Valjevo - Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Ub
33. Čačak - Gornji Milanovac i Lučani
34. Šabac - Bogatić, Vladimirci, Koceljeva
16. Loznica - Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik
25. Požega - Arilje, Ivanjica, Kosjerić
32. Užice - Bajina Bašta, Čajetina
19. Novi Pazar - Sjenica, Tutin
26. Prijepolje - Nova Varoš, Priboj
11. Kosovska Mitrovica - za teritoriju Autonomne Pokrajine KiM
Promene
- U Srbiji će biti formirana 34 osnovna suda koji će se nalaziti u navedenim gradovima. Oni će imati nadležnost i za opštine koje su navedene za njih, kao i za sam grad, dok će ostala 86 suda postati područne jedinice osnovnih sudova u koje će sudija dolaziti po potrebi.
- Broj dosadašnjih okružnih sudova ostaje isti 26, s tim što im se menja nadležnost i naziv jer postaju viši sudovi. Oni će biti zaduženi za pritvorske predmete.
