Izvor: Politika, 07.Dec.2012, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi sudovi u Beogradu

Ubuduće će biti tri gradska i tri prigradska osnovna suda

Broj sudova u Beogradu biće povećan.

Umesto jednog gradskog (Prvi osnovi sud, koji je objedinio ranijih pet opštinskih sudova) i jednog prigradskog suda (Drugi osnovni sud, koji je pak objedinio četiri ranija prigradska suda), prestonica bi, ukoliko bude usvojen predlog radne grupe Ministarstva pravde za izradu mreže sudova, dobila još četiri suda. Ovim predlogom predviđeno je da na teritoriji „užeg” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograda rade tri osnovna suda: Prvi, Drugi i Treći, kao i da bude osnovano isto toliko prigradskih sudova – u Lazarevcu, Obrenovcu i Mladenovcu, koji bi obuhvatao i područje opštine Sopot, koji je do 2010. godine imao svoj opštinski sud.

S obzirom na kriterijume kojima se rukovodila radna grupa Ministarstva pravde za izradu radne verzije ovog zakona, broj predmeta koji je ranije imao sud u Sopotu bio je dovoljan za dve do tri sudije, umesto ranije predviđenih šest.

Prema rečima Vide Petrović-Škero, predsednice radne grupe Ministarstva pravde za izradu mreže sudova i sudije Vrhovnog kasacionog suda, prilikom izrade pomenutog predloga, poštovani su kriterijumi koje je ova grupa ranije definisala.

– Prilikom definisanja kriterijuma posebno se vodilo računa o tome da sudovi u Srbiji što bolje funkcionišu. Konkretno, ne može sud dobro da radi kada istražni sudija krivičnog odeljenja ima u radu blizu 900 predmeta kao što je to slučaj u Prvom osnovnom sudu. Ovaj sud je preopterećen predmetima i to tako više ne može da funkcioniše – kaže za „Politiku” Vida Petrović-Škero.

Ukoliko bude usvojen ovakav predlog radne grupe Ministarstva pravde postavlja se pitanje koje sudije i na koji način će biti raspoređene na rad u nove sudove, ali i kako će biti raspoređivani predmeti.

Ovo pitanje je posebno važno jer o njemu, kao i o raspoređivanju sudija, izboru predsednika sudova, vrednovanju sudija, treba da odlučuju Visoki savet sudstva koji ima potpuni legalitet i legitimitet, a on je u istom sastavu članova iz reda sudija, kao i ranije iako su njegov loš rad konstatovale i relevantne evropske institucije. Ista je situacija i sa Državnim većem tužilaca. Osim legitimiteta ovih tela, sporan je i njihov legalitet.

Pred Ustavnim sudom, sa tim u vezi, nalaze se ustavne žalbe vraćenih sudija i tužilaca kojima se traži poništenje odluka Narodne skupštine o izboru članova ovih pravosudnih tela i o raspisivanju novih izbora za njih. Tokom prošlogodišnjih pravosudnih izbora nije bilo omogućeno trećini sudija i zamenika tužilaca, niti da glasaju za kandidate ovih tela, niti da sami budu kandidati.

Nezvanično saznajemo da će sudije na rad u novoformirane sudove raspoređivati Visoki savet sudstva. Prema istim informacijama, predmeti koji su do sada bili u nadležnosti Prvog i Drugog osnovnog suda „prelaziće” u nadležnost novoformiranih sudova prema mesnoj nadležnosti. To znači da će, recimo, za tužbu koju je podneo stanovnik Novog Beograda, umesto dosadašnjeg Prvog, ubuduće biti nadležan Treći osnovni sud.

S obzirom na to da prelaze u nadležnost novog suda, predmeti u radu biće dodeljivani novom sudskom veću, odnosno sudiji pojedincu, u zavisnosti od njihove vrste. To znači da će biti potrebno vreme da „nove” sudije počnu da postupaju po njima.

„Politikin” sagovornik upućen u izradu nove mreže sudova koji je želeo da ostane anoniman, objašnjava da to, ipak, neće predstavljati veći problem.

Budući da su sudije u pojedinim sudovima, poput Prvog osnovnog i Drugog osnovnog suda u Beogradu, preopterećene, naročito u krivičnoj materiji u kojoj predmeti zastarevaju, i da je mnogo vremena izgubljeno tokom prethodne reforme, mnogo je važnije pažljivo poboljšati sudsku mrežu. Smanjiti vreme i izdatke za putovanja do suda, i to kako iz budžeta, tako i iz džepova građana, smanjiti neravnomernu opterećenost sudija i sudova, koja se do apsurdnih razmera uvećala u poslednje tri godine. Važno je uspostaviti novu mrežu sudova u kojoj će sudovi efikasnije i bolje da rade – navodi naš sagovornik.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 07.12.2012.

Nastavak na Politika...