Izvor: Politika, 06.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi balkanski put droge
Posle ulaska Bugarske i Rumunije u EU krijumčarski kanali preusmereni, ali značajne količine i dalje idu preko Srbije
Pirot – Ulazak Bugarske u Evropsku uniju, u izvesnoj meri, promenio je maršrutu čuvenog balkanskog puta droge. Trasa krijumčarenja droge koja je, prema podacima Interpola, vodila od Avganistana, preko Turske, Bugarske i Srbije prema zemljama zapadne Evrope, sada je izmenjena jer kada ilegalni transport narkotika jednom uđe u Bugarsku teško da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti otkriven do svog odredišta u nekoj drugoj državi EU. Krijumčari koji i dalje koriste put kroz Srbiju izlažu se kontroli na graničnom prelazu "Gradina" na ulazu iz Bugarske, a zatim i na srpsko-mađarskoj državnoj međi ("Horgoš" i "Kelebija") kao spoljnoj granici EU, gde su kontrole posebno rigorozne.
Goran Mančić, upravnik Carinarnice Dimitrovgrad, ocenjuje za "Politiku" da će put droge biti u jednom delu preusmeren, ali da će drugi, manji deo droge, nastaviti da putuje preko Srbije. Jer, kako kaže, Balkan je uvek interesantno područje za transport, a poznato je da i jedan deo narkotika ostaje u Srbiji. Bugarski carinici su nedavno na granici sa Srbijom zaplenili kilogram heroina koji je bio sakriven u vekni hleba.
Srbija je, prema ranijim podacima Interpola, bila jedna od najvažnijih raskrsnica u lancu krijumčarenja droge u Evropi. Čak 80 odsto heroina do narkomana u Zapadnoj Evropi dolazilo je baš preko Balkana. Koliko je to tona godišnje, može samo da se nagađa jer policija i carina raspolažu samo s podacima o zaplenjenoj drogi. A ta količina je daleko manja od one koja uspešno prođe sve barijere i dođe do narkomana.
Pravci balkanskog puta droge menjani su se i u novijoj istoriji. Za vreme ratova na prostoru bivše SFRJ došlo je do zastoja, a krijumčari su trasirali nove puteve – južni i severni balkanski put. Severnim putem je droga iz Turske, preko Bugarske, Rumunije i Mađarske krijumčarena u zemlje zapadne Evrope, dok je južni vodio, takođe iz Turske, preko Bugarske, Makedonije i Albanije do Italije. Prestankom ratnih dejstava i ukidanjem sankcija i narkotrgovci su se vratili starim krijumčarskim kanalima. Najverovatnije, smatraju u policiji, zbog dužine puta i manjih prelazaka granica. Ali, sada se put opet vraća na stare staze, to jest na severni i južni balkanski put.
Mađarska je ulaskom u Evropsku uniju znatno pojačala kontrolu svoje granice da bi sprečila ne samo šverc droge, već i ulazak emigranata, pa su se krijumčari okrenuli prema Hrvatskoj. Bugarska je takođe pojačala granični prelaz prema Turskoj, pa sada ne prođe nedelju dana, a da se ne desi makar jedna veća zaplena droge. Tako je, praktično, granica Bugarske prema Turskoj postala "branik" Evrope od narkomafije.
D. Telesković
[objavljeno: 06.05.2007.]
