Izvor: Večernje novosti, 16.Jun.2014, 22:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novi Zakonik o krivičnom postupku: Oštećenima manja prava

OTKAKO je 2011. godine donet poslednji zakonik o krivičnom postupku, koji je između ostalog poverio istragu Tužilaštvu umesto sudu, nauka i struka još ne mogu da se usaglase da li je ovaj sistemski propis ispunio cilj - bržu i efikasniju pravdu za građane. O tome svedoče i poslednje izmene ovog zakona, koje je nedavno usvojio parlament, ali i formiranje posebne komisije koja ispituje njegovu primenu. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić kaže da sadašnji krivični postupak >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << samo formalno i više kozmetički liči na američki. - To je najočiglednije na glavnom pretresu, koji je potpuno adverzijalni sa minimalnom dokaznom aktivnošću suda - smatra Škulić. - Ovo je posebno vidljivo kad svedoke ispituju stranke, prvo ona koja ih je predložila u osnovnom ispitivanju, a zatim suprotna u unakrsnom. U našim uslovima ovo je prilično besmisleno, pošto osnovno i unakrsno ispitivanje imaju smisla samo ako sud na glavnom pretresu uopšte nema uvid u ono što je svedok rekao pre suđenja. Primer za to je američka porota, koja prvi put vidi svedoka u sudnici, gde se i prvi put upoznaje sa njegovim iskazom. Ovde sudije imaju sve spise iz istrage i upoznati su sa svedokom od ranije, što obesmišljava celu tu predstavu sa stranačkim ispitivanjem svedoka na pretresu. Za advokata Nebojšu Perovića unakrsno ispitivanje nije problem, on smatra da se odbrani i Tužilaštvu ovom novinom omogućava da utvrde kvalitet i kredibilitet iskaza svedoka, bez prava mešanja sudskog veća. Perović, međutim, kao problem vidi to što se u mnogim odredbama zakonika oseća nejednakost stranaka u postupku. - Prava i postupanje tužioca i odbrane do te mere nisu izjednačeni da tužilac ima pravo da novčano kazni branioca u istrazi - objašnjava Perović. DA VODE RAČUNA TUŽILAŠTVO bi moralo, kaže advokat Jugoslav Tintor, svaki put kada razmišlja da li će predložiti pritvor dobro da razmisli i da vodi računa o ocenjivanju profesionalnog rada, da se vidi koliko ima podignutih optužnica, koliko oslobađajućih presuda po njima i koliko traju postupci.- Smatram da nije dobro ni to što je oštećenom uskraćeno pravo da sam preuzme krivično gonjenje u slučaju kada nadležno tužilaštvo ne želi da vodi krivični postupak zato što smatra da nema dovoljno elemenata za to. Tada je oštećenom omogućeno da izjavi prigovor neposredno višem tužilaštvu, a ukoliko ga i ono odbaci kao neosnovano, oštećeni više nije u mogućnosti da krivično goni osumnjičenog u sopstvenoj režiji, osim kada je podignut optužni predlog ili optužnica. - Uvođenjem tužilačke istrage tužilaštvo je dobilo mnoga nova ovlašćenja - sumira advokat Jugoslav Tintor. - Od njihovih odluka direktno zavisi kako pokretanje istražnog postupka, tako i njegovo okončanje. U nekim predmetima Ustavni sud je utvrdio da su povređena ljudska prava okrivljenih. Koja je pravna konsekvenca toga? Da li se to odražava na sam postupak? Apsolutno ne.

Nastavak na Večernje novosti...