Izvor: Blic, 17.Sep.2015, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novakova tema: Zaštitimo decu, ne okrećite glavu
Dečak (11) izbo drugara nožem na času fizičkog, učenik (9) na času gađao učenicu kamenom, devojčice pretukle vršnjakinju... Nižu se situacije u školama, svuda oko nas, u osnovnim, srednjim, dvorištima, na ulici, vidimo ih svi. Čujemo ih. Počinju od “bezazlenog” - “glupačo”, “idiote”, “marš, majmune”...
Novak kaže: Vršnjačko nasilje u školama postalo je masovna pojava. Istraživanja govore da je 2/3 dece doživelo neki oblik nasilja od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svojih drugova. Nasilje ne mora biti samo fizičko, guranje, tuča nego i izbacivanje iz grupe, poslednjih godina i buling odnosno nasilje na internetu. Moramo svi zajedno da radimo na tome da sprečimo ove pojave i zaštitimo decu.
Kad uđete u školu i kažete nastavnicima i zaposlenima u školi: “Dobar dan, ima li u ovoj školi nasilja, koji je odgovor?”
- Nema, ma, kod nas se deca samo malo koškaju - jednoglasno odgovaraju.
Jednostavno rečeno, okrećemo glave.
“Ne možemo mi sami da rešimo problem”, prvo je što kažu roditelji, nastavnici, direktori škola, policija... kada se upre prst u vršnjačko nasilje. Kad zagusti, niko nije kriv, a činjenice govore drugačije - zakazali su svi.
Bez dogovora svih koji su uključeni u vaspitavanje, dete ne može da zna šta je dozvoljeno, gde su granice i kada dosta, zaista znači DOSTA. Osloniti se na to da će roditelj da ispravi greške koje je napravila škola ili da će škola ispraviti roditeljsko zanemarivanje nije dovoljno.
- Moramo da naučimo da stvari nazovemo svojim imenom. Prvo moramo da prepoznamo nasilje, a onda i da se suočimo s njim. Jako je važno da prvo naučimo da prihvatimo da nasilje postoji - ističe psiholog Smiljana Grujić i član grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije u Ministarstvu prosvete.
Ova naizgled jednostavna situacija nije baš tako jednostavna za društvo u kome je čak i nasilje bauk. Jednom prećutano koškanje prerasta u maltretiranje, pa u grubost i na vrhuncu - fizičko nasilje.
Tek tada reaguju nastavnici, roditelji, društvo i svi su u šoku.
- Vršnjačko nasilje nije novi pojam, ono postoji oduvek. Ono se nikad neće potpuno iskoreniti, ali to ne znači da ne treba da radimo na tome - dodaje Grujić.
Zašto deca postaju nasilna?
- Deca redukuju stres ulaskom u neke situacije u kojima vrše nasilje. S njima treba porazgovarati o stvarima koje ih muče. U osnovi nasilja skrivena je potreba. Dete ima pozitivnu potrebu za pažnjom i posvećenošću, ali je negativan način na koji to ispoljava - kaže Smiljana Grujić.
Treba ga motivisati da na drugi način dođe do centra pažnje. U tome treba da učestvuju svi, od kuće do škole, pa do društva.
Da se kada dete napravi incident i bude kažnjeno, proces zaustavlja, potpuno je pogrešno mišljenje. Tek tada počinje začarani krug. Nije važna kazna, koliko je važna preventiva.
- Razgovor nije dovoljan. Pričali smo sa detetom, rekli smo mu da nije u redu to što je uradio/la i on ili ona je rekao: ”Neću više!” Da je razgovor dovoljan, nasilja ne bi bilo. Nastavnik mora da zna veštinu više i to je ono što se uči. Postoje seminari, nastavnici idu na obuke, oni se tome uče, ali pitanje je koliko se to primenjuje u praksi - kaže psiholog.
Kakva je to škola u kojem dete može da izvadi nož na času?
- Škola mora da bude mesto gde se dete oseća bezbedno. U školi moraju da postoje jasne norme. Čak i onda kada ne postoje u kući. Dete iz disfunkcionalne porodice koje u školi uvidi da stvari mogu da izgledaju drugačije, videće da ima alternativu. Ako to spase i jedno dete, dovoljno je - objašnjava Grujić.
Jedan od očiglednih primera nesaradnje škole i roditelja desio se kada je grupa roditelja iz Borče protestovala ispred OŠ “Jovan Ristić”.
Razlog: devetogodišnjak koji maltretira sve đake. Čak je učiteljica imala belešku u kojoj je pisalo da je udarao druge đake, a njegova majka je “iskazivala nezadovoljstvo učiteljičinim radom”.
Kap je prelila čašu kada je on na času kamenom gađao devojčicu.
Roditelji su bili jasni: izbaciti to dete iz škole!
- I gde će sa njim? Kome će ga izbaciti? Društvu? To nije rešenje. Sa njim mora da se radi - kaže stručnjak.
Pravilo mora da bude doneto zajednički, ali i da se reaguje kada se prekrši pravilo.
Prebacivanjem odgovornosti deci stavljamo do znanja da niko od nas ne zna šta radi. Preuzmite odgovornost.
Svaka škola ima evidenciju u kojoj piše koji su učenici koji pokazuju ponašanje koje zna da bude ugrožavajuće. Najčešće je dete koje vrši nasilje, briga razrednog starešine. A to je briga cele škole. Škola treba da vidi koji je to način koji će detetu pomoći, da se svi zajedno uključe i da se nađe najbolji način. Ali nama fale veštine komunikacije. Na nivou škole treba imati ideju kakva mi škola želimo da budemo, a onda da se na osnovu toga gradi i odnos uvažavanja u školi. Zajedništvo i dogovor oko važnih stvari je ključ, ako imate s kim da razmotrite probleme, ako ste posvećeni - onda imate zdravu atmosferu.
.jpg)
