Izvor: Politika, 07.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac umesto roditeljske pažnje
Ponekad je njihovo nasilničko ponašanje u stvari apel za pomoć
Beogradska policija nedavno je privela sina jedne poznate estradne ličnosti zbog sumnje da diluje narkotike. Prvo pitanje koje je njegova majka postavila policijskim inspektorima bilo je da li joj se sin drogira. Odgovarajući negativno, inspektori su gospođi pokušali da objasne suštinu problema, kao i to da je njen mezimac na korak do konzumiranja, na šta je ona odahnuvši rekla – "samo nek′ se on >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne drogira". I sam iznenađen reakcijom izvesne gospođe i majke, jedan od inspektora beogradske policije, prepričao je ovaj događaj u neformalnom razgovoru sa novinarom "Politike". Možda, u najkraćem, ovaj primer dovoljno govori o vaspitanju, sistemu vrednosti i međusobnom odnosu imućnijih javnih ličnosti i njihove dece. O tome da li se i zbog čega život dece bogatih razlikuje od odrastanja "običnih smrtnika", kao i šta im to daje za pravo da se bahatim ponašanjem eksponiraju u javnosti pod parolom "ne može mi niko ništa" i "znaš li ti ko je moj otac", razgovarali smo sa psihijatrom Ivanom Aleksić i psihologom Draganom Kožović.
– Ukoliko roditelji imaju osećaj moći, da ne kažem svemoći, u socijalnom kontekstu onda njihova deca to prisvajaju kao svoje pravo – objašnjava Ivana Aleksić. – Ako je novac sinonim za svemoć, a ovde se to dekodira kao pravo na bahato ponašanje, mladoj osobi nije teško da to preuzme kao model ponašanja i to ne samo teoretski već i praktično. Deca poznatih i bogatih, zbog položaja svojih roditelja imaju određene beneficije u životu. Počev od materijalnih mogućnosti egzistencijalne prirode, pa do socijalnih prohodnosti koje obični smrtnici ne mogu da imaju u smislu mogućnosti upisivanja privatnih škola, fakulteta i svega ostalog.
Kako kaže naša sagovornica, poenta cele priče jeste da deca nasleđuju modele ponašanja svojih roditelja. Takođe, ono što bitno utiče na formiranje mlade ličnosti je i to što roditelji zaokupljeni karijerom i javnim životom manjak svoje pažnje detetu pokušavaju da nadoknade novcem.
– Bahato ponašanje povezano je, između ostalog, sa potpunom promenom sistema vrednosti u društvu u kojem živimo. Posedovanje više novca je postalo zaštitni znak za sva prava – napomenula je psihijatar.
Deci, kako kaže Aleksić, postaje važno ono što je važno njihovim roditeljima.
– Šokirana sam bila situacijom u kojoj devojčica od šest godina, podržana od svojih roditelja, skače po kući i viče da na sebi nosi "Versaće" suknju. Pitam se kako će se to odraziti na nju i na njenu društvenu komunikaciju – zaključuje psihijatar.
Psiholog Dragana Kožović naglašava da deca rastu po uzoru na svoje roditelje, ali da u periodu njihove adolescencije sfera javnog uticaja koju imaju njihovi roditelji na njih može da se odrazi pozitivno i negativno.
– Period adolescencije je period nesigurnosti u sebe i sopstveni identitet. Zaklon roditelja je tada izuzetno potreban i ukoliko su oni javne ličnosti to na dete može da se odrazi u pozitivnom i negativnom smislu. Pozitivno, u smislu samopouzdanja koje ih podstiče i podupire da mogu sebe da izraze kao ličnosti, a negativno tako što zloupotrebljavaju uticaj roditelja, ponašaju se bahato jer znaju da imaju leđa, odnosno roditelje koji mogu da ih zaštite – objašnjava Kožović.
Takođe, kako kaže naša sagovornica, deci poznatih nije jednostavno ni u odnosu sa vršnjacima.
–Uticaj roditeljske slave i u ovoj sferi života adolescenta može da se reflektuje pozitivno i negativno. Nekada ih drugari "zgotive" samo zbog toga. Onda dete postavlja pitanje šta u stvari privlači društvo. Njihov psihofizički razvoj dosta komplikuje i to što nekada imaju kompleks jer ne mogu da prevaziđu roditeljski uzor zbog čega zapadaju u krizu sopstvenog identiteta. Tu je veoma bitna uloga roditelja i to kako se oni postave. Trebalo bi da uspostave ljudski odnos sa svojom decom da bi oni shvatili da je ono što su roditelji stvorili počev od uticaja pa do materijalnih dobara samo odličan osnov za razvoj njihove ličnost i da je najvažnije šta oni sami od sebe stvore – kaže Kožović.
Kožovićeva dodaje i to da su deca javnih i poznatih ličnosti često žrtve svojih roditelja, jer je teško kada ispred sebe imaju uzor kojeg je teško dostići.
– Nekada je njihovo bahato i nasilničko ponašanje u stvari apel za pomoć – zaključuje psiholog.
Dušan Telesković-Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 07.11.2006.]
