Izvor: Blic, 12.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novac od droge je srž korupcije
Novac od droge je srž korupcije
Kriminalne organizacije koje kontrolišu tržište droge ne bi mogle da postoje i rade bez saradnje i direktne pomoći pojedinaca u legalnim institucijama. Deo prljavog novca kriminalci usmeravaju ka korumpiranju službenika sistema, od policijskog pozornika do premijera neke države. Sve zemlje javno vode borbu protiv organizovanog kriminala, a prećutno tolerišu dodatno finansiranje nekih svojih službi i lobija u aktivnostima koje ne bi mogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da prođu legalnu parlamentarnu proceduru - kaže za 'Blic' dr Zlatko Nikolić, istraživač Instituta za kriminološke studije.
Nikolić je na čelu naučnog istraživanja o trgovini drogom, koje je deo trogodišnjeg projekta Instituta o teškim oblicima kriminala i uticaju tranzicije tokom protekle decenije u Srbiji. Posle prve godine istraživačkog rada, Nikolić ocenjuje da narko-kriminalci u Srbiji brzo dolaze do novca, brzo ga koriste i uvek su nekoliko koraka ispred državnih organa.
Istraživanje koje vodi dr Nikolić nastaviće se tokom ove godine ispitivanjem stavova policajaca, sudija, tužilaca i pripadnika evidentirane narko-populacije. Cilj ove naučne istrage je da, kako kaže Nikolić, utvrdi podatke o domaćem tržištu droge i da izmeri stavove ljudi koji se bore protiv ove pojave.
- Kod nas se narkomani još tretiraju kao bolesnici, koji zbog potrebe za drogom čine krivična dela. Smatram da to nije tačno i u vezi s tim potrebne su promene Krivičnog zakona. Ranija istraživanja pokazala su da bi se većina njih bavila kriminalom i bez droge. Na populaciji narkomana u periodu od 15 godina, utvrđeno je da je 65,68 odsto ispoljavalo kriminalno ponašanje pre dolaska u kontakt s drogom. Njihovi kriminalni dosijei sačinjeni su po klasičnoj šemi, koju čine najpre bežanje iz škole, skitničenje, pa prekršajne prijave i najzad krađe, tuče, razbojništva, prostitucija i slično. Tek posle višegodišnje kriminalne karijere oni su usput dolazili do droge, postajali zavisnici i menjali kriminalnu karijeru - kaže Nikolić. Jedan od zadataka istraživanja je i da se pronađu mogućnosti i načini za suzbijanje trgovine narkoticima. Nikolić ocenjuje da je prevencija narkomanije najvažniji element u borbi protiv tržišta droge.
- Dok postoji potreba za drogom, uvek će postojati i oni koji je prodaju. U poslednje vreme dileri narkotika su nešto promenili taktiku, pa prate problematičnu decu već u osnovnim i srednjim školama, organizuju im zabave, nameću vrednosni sistem i nude drogu. Socijalno nezbrinute, nesigurne, frustrirane i neurotične osobe, uz nedostatak kontrolisanog i organizovanog staranja o deci, idealan su materijal za obradu od strane narko-marketinga. Volja narkomana je razorena, oni znaju čemu zavisnost vodi, ali postupaju linijom manjeg otpora. Da bi se preventivno delovalo, potrebni su veliki napori socijalne kontrole, ali šanse za uspeh su male, jer je broj izlečenih zavisnika veoma mali - kaže Nikolić.
Kroz Srbiju će se sasvim izvesno ubuduće kretati veće količine droge zbog geografske pozicije, puteva i prisustva NATO trupa u okruženju, smatra Nikolić. Suzbijanje trgovine narkoticima, ocenjuje on, biće jedan od najvažniji zadataka parlamenta.
- Potreba za nekontrolisanim novcem i akcijama određenih agencija vlada širom sveta, može jedino da se zadovolji uz pomoć kriminalaca. Moćnici navodno omogućavaju kontrolisani promet određene količine narkotika i za to dobijaju svoj deo, a krijumčari svoj. Ovakve službe će i dalje imati potrebu za nekontrolisanim fondovima i to se može sprečiti samo efikasnim mehanizmima parlamentarne kontrole - kaže Nikolić. Z. Dojić Kriminalci postali junaci
Tokom protekle decenije, kriminalci u Srbiji su postali svojevrsni junaci jer su kao krijumčari snabdevali državu naftom, cigaretama, oružjem i drugom robom. Raznim državnim službama bio je potreban nekontrolisan novac i tražili su ga tamo gde ga je bilo. Međutim, kriminalci su zahtevali protivusluge i tako je došlo do korupcije - objašnjava dr Zlatko Nikolić, istraživač Instituta za kriminološke studije.
