Izvor: Glas javnosti, 03.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nosiću ih na duši!
ČAČAK - Svestan sam svakog trenutka udesa i tragičnih posledica i spreman sam da snosim posledice onoga što se dogodilo. Naravno, ne mogu da prežalim smrt dve mlade žene, a posebno me je pogodilo saznanje da je u udesu nastradala i nerođena beba. Da se ikako može, ovog bih trenutka zamenio svoj život za život tog nerođenog deteta. Od trenutka udesa i saznanja koliko je udes bio tragičan, moj život nije ono što je bio i nikada više neće biti. Moraću da živim sa ogromnim teretom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bez obzira na to kako će sud presuditi. Čim se budem sredio fizički i psihički, otići ću kod ljudi kojim su u udesu izgubili svoje najmilije i da im izrazim saučešće jer to smatram svojom ljudskom obavezom i obavezom vernika koji u životu ni mrava nije zgazio, kaže vidno potresen Milan Jerotijević (24), mladić iz Čačka koji je u noći između petka i subote na Ibarskoj magistrali u selu Prislonica kod Čačka „hjundaijem“ naleteo na „jugo“ u kojem su poginule Nataša Marinković (31) i trudnica Ivana Janković (24).
Četiri dana nakon udesa Jerotijević se nalazi na hirurškom odeljenju čačanske bolnice. Povrede zadobijene u udesu zaceljuju, ali, kako kaže u izjavi za Glas, „nikada mu neće zarasti rane u duši“.
O tome pod kakvim okolnostima je došlo do udesa sa tragičnim posledicama, svoju reč daće sudski veštaci, istražni sudija i, na kraju, sud, ali Milan Jerotijević tvrdi da udes nije mogao da se izbegne.
AMNEZIJA
Vozač „juga“ Vladimir Spasović je prilikom udesa doživeo amneziju i ne seća se detalja udesa, a istražni sudija Milenko Lazarević ističe da će istragom koja je u toku utvrditi sve okolnosti pod kojima je došlo do udesa i da će biti proverene sve izjave, kao i to da će sudski veštaci uskoro završiti svoj deo posla nakon čega će se tačno znati kako je i pod kojim uslovima došlo do tragičnog udesa.
- Tvrdim da se vozilo na koje sam naleteo svojim vozilom nije kretalo i da nije bilo osvetljeno, odnosno, da je iz nekog razloga stajalo na sredini kolovozne trake kojom sam se kretao svojim automobilom. Kada sam primetio vozilo ispred sebe, a to je bilo na desetak metara, već je bilo kasno za bilo kakvu reakciju. Pokušao sam da ukočim, ali sve je bilo kasno. Dobro se sećam udarca, ljudi koji su me izvlačili iz kola, mog nastojanja da pomognem izvlačenju povređenih iz „juga“ i mog pitanja upućenog vozaču „juga“ Vladimiru Spasoviću (37) zbog čega su bili neosvetljeni na putu? Sećam se transporta do bolnice, analize krvi koja je pokazala da nisam imao ni promil alkohola, droge, ili bilo čega drugog što bi usporilo moju reakciju... apsolutno se sećam svega. Kažem, ne bežim ni od kakve odgovornosti, ali mi je izuzetno stalo da se zna istina o tome kako je do udesa došlo, da li sam vozio prebrzo, da li je vozilo u koje sam udario stajalo i zbog čega...
Imam puno poverenje u istražne organe i veštake i prihvatiću svaku presudu koja mi sigurno ne može biti teža od onoga što ću celog života nositi u duši - kaže Jerotijević često pokrivajući lice i oči rukama i koji, kako tvrdi, u životu nije napravio ni jedan jedini saobraćajni prekršaj.
