Izvor: Blic, 02.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Nismo ometali hapšenje'
'Nismo ometali hapšenje'
BEOGRAD - Suština problema koji su nastali prilikom hapšenja Slobodana Miloševića je da dve grupe pripadnika MUP nisu mogle da se dogovore o zameni ljudstva unutar rezidencije u kojoj je boravio bivši predsednik SRJ. Zato je nastalo otezanje, bili su potrebni pregovori i posrednici - kaže za 'Blic' general-major Milivoje Bojović, komandant Gardijske brigade VJ. Gde je tokom zbivanja oko Miloševićeve rezidencije bila vojska i šta je radila?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- U petak sam bio na putu kada me je pozvao pukovnik Radomir Kovačević, načelnik organa bezbednosti u Gardijskoj brigadi i rekao da su nastali neki tehnički problemi prilikom zamene Miloševićevog obezbeđenja. Ministar Mihajlović je pozvao generala Pavkovića i zamolio ga da pomogne da se problem reši. Kod Pavkovića su, oko 16 sati, bili Manasijević, kojem ne znam ime, zamenik generala Sente Milenkovića iz starog obezbeđenja, Miloš Pokrajac iz Resora džavne bezbednosti, koji je trebalo da bude šef novog obezbeđenja, i pukovnik Radomir Ćosić, zamenik komandanta Gardijske brigade. Došli su pred kapiju i bez problema ušli u prijavnicu kod dvojice vojnika. Pokrajac je sa sobom poveo i 30 ljudi u džipovima i jednom kombiju. Međutim, staro obezbeđenje nije dozvolilo vojnicima da otvore kapiju i ljudi nisu mogli da uđu u rezidenciju. Došlo je do natezanja između pripadnika dva tabora.
U međuvremenu sam ja stigao s puta i u ponoć mi je general Pavković naredio da, pošto se pronose glasine da vojska ometa ulazak novog obezbeđenja, povučem sve vojnike oko rezidencije. Pola sata kasnije sve starešine i stražari sa naoružanjem i opremom su se povukli iz okoline rezidencije ne ispalivši nijedan metak i ne skidajući pušku s ramena.
Zašto niste pomogli snagama MUP kada je započela akcija hapšenja Miloševića
- Da se radi o hapšenju saznao sam tek u subotu popodne. Hapšenje Miloševića nije bilo predviđeno, trebalo je samo da se izvrši smena obezbeđenja i da mu se uruči sudski poziv. To je potvrdio i ministar Mihajlović na sastanku kod predsednika Koštunice. Vojska je poštovala proceduru i naređenja od obezbeđenja MUP-a u unutrašnjosti zgrade. I oni su bili regularni pripadnici policije kao i ovi koji su trebali da ih smene. Zašto staro obezbeđenje nije dozvoljavalo ulazak pripadnicima MUP-a koji su trebali da ih smene?
- Oni su tvrdili da im nije na vreme dostavljen spisak ljudi koji bi trebalo da ih smene, a kasnije, kada je spisak dostavljen, ispostavilo se da treba da budu smenjeni svi ljudi koji su čuvali Miloševića a ne samo četvorica, kako je bilo dogovoreno. Staro obezbeđenje je reklo da to mora biti zaustavljeno. Šta je, prema dogovoru, trebalo da se desi?
- Nekoliko dana ranije održana su dva sastanka na kojima je dogovoreno da se smeni ljudstvo u Miloševićevom obezbeđenju. Prvom sastanku, održanom 23. marta, osim mene, prisustvovali su Dušan Mihajlović, Miloš Pokrajac i još nekoliko ljudi iz MUP-a. Upoznali su me sa promenama Šeste uprave RDB i rekli da će doći do promene ljudi u obezbeđenju, a da će potpun dogovor biti postignut naknadno. Na drugom sastanku, 26. marta, bili smo ja, pukovnik Petar Kovačević, načelnik organa bezbednosti u Gardijskoj brigadi, Pokrajac i Manasijević, zamenik generala Milenkovića i još dvojica ljudi iz MUP- a koje ne poznajem. Milenković je prebačen na drugu dužnost, a Pokrajac je trebalo da ga zameni. Trebalo je da budu zamenjena još četvorica ljudi, a ostalih dvadeset ili trideset da ostane. Dogovorili smo se da će vojsci biti dostavljena kompletna dokumentacija o promeni ljudstva. Da li je tačno da je vojska ključeve od ulazne kapije predala Siniši Vučiniću?
- Kada sam došao na prijavnicu u Konavljanskoj ulici zatekao sam Manasijevića, Pokrajca i mog zamenika Ćosića. Sedeli su unutra, ispred su bili džipovi, kombi sa ljudima iz novog obezbeđenja i okupljeni narod i novinari. Rekao sam pripadnicima MUP-a da mi je general Pavković naredio da povučem vojnike i da se oni sami dogovore o daljim postupcima. Tu su bili predstavnici i starog i novog obezbeđenja, pa sam im pokazao ključeve kapije koja se inače otvara na dugme, strujom. Ključevi su ostali kod njih dvojice a mi smo otišli. Kapija kasnije nije mogla da se otvori, jer je u objektu bila isključena struja. Kako je onda Vučinić ušao u rezidenciju i kako su unete velike količine oružja?
Na ulaznim kapijama u prijavnici su, normalno, bila dvojica vojnika podoficira koji su puštali unutra posetioce. Oni su mogli da otvore kapiju samo kada im to dozvoli dežurni policajac iz rezidencije. Vojnici bi posle toga propustili vozila sa posetiocima ne pretresajući ih i ne utvrđujući ko je sve unutra. Pošto su Miloševiću stalno bile dozvoljene posete, pa i tog dana, pretpostavljam da je Vučinić tako ušao i da je oružje uneto na sličan način. Uostalom, tog dana su tako ušli i svi poslanici SPS i neki građani koji su bili ispred kapija. Za vreme partijskih sastanaka bilo je i po stotinak ulazaka i izlazaka automobila, naravno, bez pretresanja. Da li je tačno da je vojska sprečila policajca Miodraga Vukovića da Miloševiću uruči sudski poziv?
Nije mi poznato ko je dolazio da uruči sudki poziv Miloševiću, ali znam da je u četvrtak dolazila jedna osoba koja je trebalo da uruči, kako je rečeno, sudsku poštu Miloševiću. Vojnici na kapiji su obevestili Miloševićevo obezbeđenje i dobili odgovor da ga ne puštaju unutra, pa su tako i postupili. Znači, tehnički su ga sprečili vojnici, ali stvarno su to učinili pripadnici unutrašnjeg obezbeđenja jer nisu dali dozvolu. Vojnici nisu mogli da rade protiv ustaljene procedure. Zoran Dojić
