Izvor: Blic, 10.Jun.2009, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo mogli da spasimo malu Nataliju
"Evo kakve kontraefekte je napravila ova hajka na lekare: ljudi sada nemaju poverenje u domove zdravlja i pretrpali su našu kliniku, pa nećemo imati vremena da se bavimo teško bolesnom decom na odeljenjima zato što ne možemo da obradimo, na primer, više od 300 uglavnom lakih pacijenata kao što smo imali pre neki dan. Ogromna količina nepotrebnih pacijenata u hitnoj službi predstavlja opasnost da se napravi ozbiljan propust. Lekari su ozlojeđeni, a pacijenti ostrašćeni medijskom hajkom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i podgrevanje atmosfere uzajamnog nepoverenja užasno otežava posao", kaže dr Milan Đukić, v.d. direktora Dečije klinike u Tiršovoj ulici, na početku intervjua koji je dao za dnevni list "24 sata".
Doktor Đukić opisuje zaoštrene odnose između lekara i roditelja bolesne dece koji su posledica bure u javnosti oko slučaja smrti devojčice Natalije Tešić od posledica bakterijskog meningitisa.
Mala Natalija je, posle dve nedelje lečenja, preminula 30. maja na klinici u Tiršovoj, za čije osoblje porodica Tešić ima samo reči hvale. Inspekcijski nadzor nije utvrdio nepravilnosti u radu lekara Dečije klinike, ali su u javnosti ipak ostala mnoga pitanja. Odgovore na njih smo pokušali da dobijemo od dr Đukića.
Natalija Tešić
Da li vam je iz Doma zdravlja "Novi Beograd" bio najavljen dolazak Natalije Tešić na lečenje i da li je to možda bilo potrebno?
- Ne. Prema saznanjima iz izveštaja Inspekcijskog nadzora ona u tom trenutku nije bila u životno ugrožavajućem stanju, i ne bih mogao da to komentarišem, bilo bi neumesno. Ali od Novog Beograda do Tiršove ne treba više od 10-15 minuta. U to vreme baš i nisu gužve na putevima. U 18.35 sati su se prijavili, a već u 18.38 je završen pregled u našoj ambulanti zato što je dežurna lekarka odmah procenila da je dete za hitnu hospitalizaciju.
Ali, u izveštaju inspekcije piše da je Natalija došla u 18.35 sati, a pregledana tek oko 19?
- To možete da proverite kod nas. Mi sada imamo kompjuterski sistem i tu sve piše. U 18.35 su došli, u 18.38 je dete pregledano. Taj izveštaj ne može da slaže.
Na tom pregledu su kod Natalije utvrđeni pozitivni meningealni znaci. Ali, lekarka je ipak nije poslala na odeljenje intenzivne nege?
- Ona je bila svesna, mirno je disala, stabilne kardiovaskularne funkcije, tako da u tom trenutku nisu bile ispunjene indikacije za direktni prijem u intenzivnu negu.
Koje su to indikacije?
- Prvo ukoliko je dete teško poremećene svesti, ukoliko ne diše regularno i ukoliko pritisak i puls nisu normalni. Jedan od bitnih znakova je i telesna temperatura. Ona je imala povišenu temperaturu, ne znam baš u tom trenutku kolika je bila. Ali, najvažniji su stanje svesti i kardiorespiratorna funkcija, to su vitalni organski sistemi. Kada oni ne funkcionišu vi ste životno ugroženi.
Kad se uspostavi dijagnoza meningizma, da li postoji neka pisana procedura po kojoj naši lekari postupaju? Na primer, kao u SAD.
- U Srbiji ne postoji, ali mi u praksi u principu postupamo na ustaljeni način.
Kako teče ta ustaljena procedura?
- Ako je dete stabilno , ukoliko nema znakova oštećenja centralnog nervnog sistema i nema poremećaja koagulacije onda pristupamo lumbalnoj punkciji (metodu kojim se utvrđuje prisustvo meningitisa, prim. nov.). Ukoliko ima nekih potencijalno opasnih neuroloških znakova, kao što je ovo dete imalo anizokoriju, nejednaku veličinu zenica i trombocitopeniju onda zbog opasnosti od uklještenja moždanih struktura i nekontrolisanog krvarenja pri lumbalnoj punkciji taj postupak može da se odloži. Dete je imalo veoma nizak broj trombocita i ptozu očnog kapka, zbog čega je odložena lumbalna punkcija, ali su u lečenje po našoj ustaljenoj praksi za infekcije centralnog nervnog sistema uključena dva vrlo moćna antibiotika. Kasnije se pokazalo da je uzročnik bolesti, pneumokok, bio osetljiv na oba ta antibiotika.
Nataliju ne bi spasilo ni da je dva sata ranije dobila antibiotik
Znači, Natalija je primljena u 18.38 sati, a antimikrobna terapija je, prema izveštaju inspekcije, primenjena između 21.10 i 21.20 sati. To je oko dva i po sata od prijema.
- Da vam kažem, vi dok izmerite visinu i težinu deteta radi određivanja količine lekova, dok ga transportujete, dok uzmete podatke od roditelja, dok pregledate tako bolesno dete, dok uzmete neophodne analize, uspostavite venske linije i monitoring vitalnih funkcija, razblažite lekove to ne traje pet minuta...
Znači, tvrdite da je sve urađeno maksimalnom brzinom?
- Ali to uopšte nije sporno! I da je dva sata ranije dobila antibiotik to nju najverovatnije ne bi spasilo. Meningitis je verovatno već toliko bio uzeo maha da čak i da su joj dali antibiotik u toku dana, kad su je uputili kod nas, to ne bi ništa promenilo. Pneumokok je užasna bakterija! To se kod deteta dogodilo toliko brzo, sa užasnom destrukcijom moždanih struktura... Ne mogu da vam kažem tačan podatak, ali mislim da je ona za par dana, praktično, od svesnog deteta postala moždano mrtva. Ovaj meningitis kod dece uzrasta do dve godine nosi smrtnost i do 30 odsto. I to u najboljim medicinskim sistemima u Americi i EU, ne pričam o Africi! I ako dete preživi taj meningitis, od onih 70 odsto što preživi, 40 odsto ima ozbiljna neurološka oštećenja.
A gde je naš zdravstveni sistem po kvalitetu između visoko razvijenih zemalja i Afrike?
- Garantujem vam da minimalno zaostajemo za Evropom. Republički fond za zdravstveno osiguranje i Ministarstvo zdravlja su nam obezbedili dovoljno sredstava, sve potrebne lekove imamo, čak i one koji nisu na pozitivnoj listi ako detetu zavisi život od toga, ništa ne mora da pacijent kupuje. I ovo dete je dobilo najmoćnije antibiotike. Verujte, stanje pedijatrijske prakse u našoj zemlji je mnogo kvalitetnije nego druge sfere u društvu.
Natalija je bila smeštena na odeljenje endokrinologije. U izveštaju isnpekcije piše da za bolesnike na tom odeljenju nije predviđeno vođenje takozvane šok liste.
- To su pacijenti koji nisu za intenzivnu negu i ne zahtevaju stalnu kontrolu vitalnih parametara.
Ali Natalija Tešić, da se tako izrazimo, nije "pripadala" tom odeljenju, već neurološkom.
- To nema nikakve veze, jer mi imamo, na primer, samo 12 mesta na neurološkom odeljenju. Ako su sva popunjena ne možete nekog da izbacite na ulicu. Mi popunjavamo tamo gde ima slobodnih mesta, a to su isto pedijatrijska mesta, isti su uslovi i isti lekari koji dežuraju na celoj klinici.
Ipak, u izveštaju vam se zamera da je to organizaciona manjkavost.
- Zašto?
Pa, u stavu 4 piše: "Organizaciona manjkavost u vezi sa evidentiranjem vitalnih funkcija na odeljenju endokrinologije u konkretnom slučaju je prevaziđena zahvaljujući stalnom prisustvu lekara na specijalizaciji." Da li ćete vi sada ispraviti tu manjkavost?
- Ne, to ne može niko da postigne. Mi imamo 292 kreveta i trebalo bi da imamo i 292 monitora?! Ja to nigde nisam video na svetu da se svakom pacijentu na odeljenjima radi kontinuirani monitoring, to nema nijedna bolnica. Samo se rizičnim bolesnicima na odeljenjima i u jedinici intenzivne nege radi kontinuirani monitoring. Svako dete se obavezno pregleda i na osnovu procene lekara se određuje učestalost daljih pregleda i kontrole vitalnih funkcija tokom dana. Ali zato intenzivna nega ima sve moguće aparate i tu se kontinuirano mere vitalni parametri.
