Izvor: Blic, 26.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nismo izigravali heroje
Nismo izigravali heroje
U Zagrebu smo praktično proveli samo pola sata. Videli smo jedino Trg bana Jelačića. U 'marici', dok su nas sprovodili u zatvor, Stevan je sedeo pored mene. To je bio prvi i poslednji trenutak od pritvora da smo razgovarali. Kaže mi, onako u šali:' Gledaj! Sad imaš priliku da vidiš Zagreb!' Posmatrala sam grad kroz sitne rešetke policijskog kombija - počinje za 'Blic' priču o delu svog života za koji nikada nije ni slutila da će joj se dogoditi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dvadesetčetvorogodišnja studentkinja Mirjana Đergović, koja je bila osuđena na pet dana zatvora jer je fotografisala prijatelja Stevana Vraneševića sa slikom Draže Mihailovića na centralnom zagrebačkom trgu.
- Zatvor znam samo iz filmova, i to je tortura, mučenje... Idemo, a očekujem najgore... Zatvor 'Remetinac'. Dugačak hodnik i sobe. Prvo što sam ugledala u mojoj ćeliji bio je sto sa belim stolnjakom na roze cvetiće. Tada sam osetila olakšanje...
Mirjana je doputovala u Beograd juče ujutro. Stevanu je kazna sa 15 smanjena na 10 dana. Ona kaže: 'Trenutno mi je od svega najvažnije da se Stevan vrati. Da sa njim bude sve u redu.'
- Dok sudija nije izgovorio 'pet dana zatvora', sve mi je delovalo kao šala. Nisam mogla ni da shvatim pravi razlog zašto nam se sve to događa! Zbog fotografije?! Pa za mene je Draža samo lekcija iz istorije, lik iz partizanskih filmova... Prošlost... Zaplakala sam - priča Mirjana i u dahu dodaje:
- Pre odlaska u Zagreb lomila sam se da li da krenem na studentsku ekskurziju na izložbu Pikasovih slika u Zagrebu ili na dedinu sahranu.
Dan dedine sahrane
Marijin deda je bio predsednik suda u Boru. Kaže, kada je punila 14, 18, pa 21 godinu prvo što joj je izgovarao bilo je: 'Pazi šta radiš jer odgovaraš za svoje postupke'. 'To mi je teže palo i od zatvora. Taj osećaj... Dedine priče, a ja na dan njegove sahrane u zatvoru.'
U ženskom delu 'Remetinca' dve ćelije su bile popunjene već osuđenima, ostale onima pod istragom.
- Zaspala sam odmah... Sa mnom dve žene u ćeliji. Ujutro, one su mi skuvale kafu. Slušala sam njihovu životnu priču...
Marijina ćelija imala je prozor. Rešetke, iza bodljikava žica. Nije mogla da vidi i 'gde gleda'. Buđenje u 'Remetincu' je u sedam. Potom postrojavanje. U 7.30 donose im doručak. Ručak u 13.30. Od 19 do 21 čas zatvorska šetnja. Svetla se gase u 23 časa. Među knjigama iz zatvorske biblioteke izabrala je roman hrvatske književnice Marije Jurić Zagorke.
- Mislim da se zove 'Kneginja iz Petrove ulice'. Ali, da ne veruješ! Izabrala sam knjigu u kojoj se u svakom drugom pasusu pominje Trg bana Jelačića. Govori o nevinima koji su završili u zatvoru, čak i o devojci nepravedno zatvorenoj.
Mirjana ističe da 'niko nije hteo da izigrava heroja na banovom trgu'. Koliko je, kaže, uspela da shvati iz iskaza koji je Stevan davao u policiji i obrazložio, 'ideja je bila prikupljanje materijala za dokumentarac o zemljama u tranziciji'. 'Nikoga nismo želeli da uvredimo, ni građane ni neku zemlju. To nam nije ni bilo na pameti.' Incident na trgu
- Izašli smo iz autobusa. Pričamo da li da prvo idemo na kafu ili na izložbu. Tokom priče Stevan prilazi spomeniku da ga slikam. Sve vreme se dogovaramo kako da organizujemo dan. On hoće da uhvatim ceo trg a da se i on vidi. Kratkovida sam, a taj deo na digitalnom fotoaparatu je mali. Nameštam se. U sledećoj sekundi prilazi čovek, i pita ga: 'Sa kim se slikaš?' Stevan, normalno, odgovori, jer ne shvata, ma ne pomišlja da je to valjda problem. Ovaj ga udara pesnicom u glavu - priseća se Mirjana i u dahu dodaje:
- Stevanova usta sva u krvi. Pokušava da drži tog čoveka za ruke da ga ne bi tukao, a ovaj viši i sve vreme iz sveg glasa samo viče: 'On se slika sa Dražom Mihailovićem'. Priskaču neki momci, Hrvati, kako bi ovaj prestao da tuče. Ne znam ko je zvao policiju, ali je to sigurno bilo samo da bi tuča prestala. Niko nije ni pomišljao više na Dražu.
Prema Mirjaninom svedočenju, Stevan je sam krenuo ka policiji, a ona i drugarica za njim da vide koliko je povređen. Dodaje, policiji u prvi mah nije ni palo na pamet da ih privodi zbog fotografisanja, da se nije pojavio čovek koji je kasnije na suđenju i bio svedok. 'On je tu rekao da želi da svedoči o svemu što se dogodilo'.
- Stevan je sam krenuo ka policiji, a čovek koji ga je tukao pobegao je po dolasku policije... Privode nas i tada sve počinje - kaže Mirjana.
Prvo je bila u pritvoru a potom u zatvoru tri dana. Ističe, da su svi bili maksimalno korektni.
Najteži minuti
- A onda mi je najteže bilo onih poslednjih petnaestak minuta. Rekli su mi da izlazim u 18 časova. Nemam sat ali, devojci u sobi nije bilo dobro i često je neko od osoblja ulazio. Svaki put isto pitam: 'A koliko je sati?' A onda dolaze po mene. Nema kapije kao u filmovima, samo vrata sa obezbeđenjem. Ne, niko mi nije dobacio: 'Dođite nam opet' - u šali dodaje Mirjana.
Potom sledi odlazak u odeljenje za migracije u kome u Mirjanin pasoš utiskuju - zabrana ulaska u Hrvatsku u narednih devedeset dana. A da li će opet kod suseda? Kaže: 'Pa sigurno ne bar u tih 90 dana'. Željka Jevtić
