Izvor: Glas javnosti, 13.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam želeo da ubiju Đinđića
BEOGRAD - Na sednici Vrhovnog suda Srbije po žalbama na prvostepenu presudu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, juče je sudija izvestilac Zoran Savić referisao žalbe četvorice osuđenih u kojima tvrde da nije utvrđeno pravo činjenično stanje i predlažu ukidanje presude.
Savić je rekao da je Vrhovnom sudu uloženo 16 žalbi na ovu presudu, da su to učinili branioci, neki od osuđenih lično, članovi njihovih porodica i da će izlagati žalbe prema redosledu kako su primljene >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u sudu.
Za ubistvo Đinđića na po 40 godina zatvora osuđeni su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović.
Na po 35 godina zatvora osuđeni su Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Vladimir Milisavljević i Sretko Kalinić, na po 30 godina Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Miloš Simović, Milan Jurišić i Dušan Krsmanović, dok je Saši Pejakoviću izrečena kazna od osam godina zatvora.
Advokat Veljko Delibašić, branilac Krsmanovića je u žalbi naveo da su delovi presude „nerazumljivi i protivurečni“, da njegov branjenik „nije blagovremeno javio kretanje premijera jer nije želeo da Đinđić bude ubijen“ i to je prema mišljenju odbrane olakšavajuća okolnost za Krsmanovića. Krsmanović je u žalbi naveo da nikada nije negirao svoju krivicu, da je pre i za vreme atentata osećao krivicu, da je učesnik događaja protiv svoje volje, da je na sudu u početku ćutao jer se pretilo njegovoj porodici, pa i braniocu, i zatražio je da mu se „kazna ublaži i da mu sud tako pruži još jednu šansu“.
„MONTIRAN PROCES“
Advokat Olivera Đorđević, branilac Konstantinovića je u žalbi navela da je „proces montiran da se ne otkriju pravi učinioci krivičnih dela“, da nije dokazano da je njen branjenik imao veze sa ubistvom premijera i predložila je da se presuda ukine i vrati na ponovno suđenje ili da Vrhovni sud preinači Konstantinoviću kaznu.
„Nisam štedeo ni sebe ni druge optužene“, rekao je Krsmanović, govoreći o priznanju. Krsmanović jedini od optuženih ne prisustvuje sednici VSS i na glavnom pretresu u Specijalnom sudu branio se ćutanjem, dok su ostali optuženi negirali da su krivi.
Krsmanović je rekao da je bio najniži u hijerarhiji bande Dušana Spasojevića i da je iz straha, kada je jednom ušao, morao u njoj i da ostane. Takođe je naveo da Spasojeviću nije moglo da se odbije naređenje i da se od njega odlazilo jedino u „kesi“ jer je bio „zver od čoveka“.
Žalbu je uložila i Krsmanovićeva supruga Željka koja je navela da „ona najbolje zna kakav je on čovek“, da je njen suprug „žrtva i nije mogao da se odupre nekim okolnostima“, da je u vreme izvršenja krivičnih dela „porodica prošla kroz pakao“ i predložila da mu sud smanji kaznu.
Advokati Miodrag Rašić i Želimir Čabrilo, branioci Aleksandra i Miloša Simovića u žalbi smatraju da „nije razjašnjeno sa koje je strane pucano u premijera i da je logično da je bilo tri hica“.
U žalbi Aleksandar Simović, osuđen na 35 godina zatvora, kaže da nije učestvovao u atentatu i predlaže novo suđenje kako bi se detaljno ispitali svi njegovi svedoci koji mu potvrđuju alibi, dodajući da u odnosu na ranije suđenje ima i novih svedoka.
„Nevin sam“, rekao je Simović u žalbi, ponovivši odbranu da je u vreme atentata bio kod kuće u Zemunu. Sudija Savić referisao je žalbe ne po redosledu na optužnici već kako su stizale u sud. Referisanje o žalbama nastavlja se u ponedeljak, 15. septembra.
