Izvor: Glas javnosti, 22.Jun.2009, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam narkodiler
BEOGRAD - Zemunac Nemanja Bojović (25), zvani Hemija, negirao je pred Okružnim sudom navode optužnice koja ga tereti da je sa Stevanom Mandarićem (22) i Nikolom Mitićem (28) organizovao grupu za dilovanje narkotika koja je funkcionisala do njihovog hapšenja 2. oktobra 2008. godine. Za drogu koja je tom prilikom nađena u automobilu u kojem je i on bio rekao je da je predstavljala samo garanciju da će mu dužnik vratiti novac.
- Nikada nisam organizovao nikakvu grupu. Sve optužene >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << poznajem jer smo iz istog kraja. Ni za kog od njih mi nije poznato da prodaje drogu - rekao je Bojović i, posle dodatnog pitanja sudije Dragoljuba Đorđevića, potvrdio da su njegovi i kesa i „spid“ u njoj, a koji su se nalazili u automobilu iz kojeg su ga policajci izvukli prilikom hapšenja na Bulevaru mira.
Bojović, inače sin pripadnika „stare garde“ Gorana Bojovića Amonijaka, u svojoj odbrani je objasnio da je tog dana trebalo da ide da kupi automobil, pa je pozvao svog druga iz detinjstva Vukašina Vukasovića (24) da ga vozi do grada.
„Radne“ biografije
Da dobar deo optuženih nije mačji kašalj, svedoče operativni podaci policije: na Nemanju Bojovića pucano je 16. septembra 2008. u Galenici, dok je izlazio iz svog automobila, i tada je pogođen u nogu. Samo nekoliko dana ranije pucano je i na Stevana Mandarića, koji je tada pogođen u stomak. Nikola Mitić je prošle godine uhapšen s falsifikovanim dokumentima, pošto je za njim bila raspisana poternica zbog pokušaja dvostrukog ubistva. Mitić je osumnjičen da je u julu 2006. godine u kafiću „Haus Aleks“ pucao u braću Dejana i Vladana Pavlovića, koji su jedva preživeli. Pao je posle dve godine bekstva, kada je, kako veruje policija, Bojoviću doneo dva kilograma spida.
Brani druga
Došao je po mene, pa me je odbacio do drugara koji mi je dugovao pare. Kako ih on nije sakupio, dao mi je kesu, koju ja nisam otvarao, ali mi je taj drugar, čije ime ne želim da pominjem, rekao šta je unutra, ne navodeći količinu. Tu drogu mi je dao kao garanciju da će mi dati novac i ja nju nisam imao nameru da prodam, već da držim dok mi ne vrati dug - rekao je Bojović.
On je još naveo i da Vukasović nije znao gde ga vozi, niti je video s kim se on našao, jer je ostao parkiran na Bulevaru kralja Aleksandra, na razdaljini od dvadesetak metara.
Vukasović, koji je četvrti na listi optuženih, ponovio je iskaz koji je dao kod istražnog sudije, u kojem je tvrdio da nema nikakve veze s drogom.
- Nemanja me je pozvao da ga vozim i objasnio mi je kuda da idem, jer ja taj deo grada ne poznajem, pošto sam i poslom vezan za Zemun - rekao je ovaj mladić, inače avio-mehaničar. - Dok sam ga čekao da se vrati, svratio sam u obližnju vulkanizersku radnju gde sam tražio kapice za gume koje su mi ranije spale. Nemanja je zatim došao, pa smo pošli nazad. Policija nas je presrela kod Partizanovog stadiona - rekao je Vukasović, koji od ostalih optuženih poznaje, i to samo iz viđenja, jedino drugooptuženog Stevana Mandarića (22).
Ćuti ko zaliven
Petooptuženi Dimitrije Filipović (24), inače veterinarski tehničar koji ima svoj petšop, izjavio je da nema nikakve veze s drogom, ni sa organizacijom koja se bavi njenom prodajom. - Od optuženih znam samo Bojovića, a jedan od optuženih išao je sa mnom u školu. Kod Bojovića sam dok je držao kafić radio jedno tri, četiri meseca, kao konobar, zapošljavao konobarice, vodio popis dnevnog pazara - rekao je Filipović.
Treći optuženi, Nikola Mitić, odbio je da iznese odbranu „jer je tužilac svaki dosadašnji iskaz izokrenuo“, dok su bilo kakvu vezu s dilovanjem droge negirali Mandarić, koji je priznao samo da je ilegalno posedovao pištolj, Nikola Jović (19), Stefan Pejović (21), Josip Sedlak (24) i Darko Ilić (19). Sud je prihvatio predlog odbrane da se iz spisa izdvoje svi transkripti prisluškivanih razgovora, osim onih koji se odnose na Mandarića.
Svi okrivljeni sem Bojovića, Mandarića, Mitića i Sedlaka brane se sa slobode.
Ova ekipa je nasledila vecinu poslova od kad su otisla ona dvojica iz Silerove. Po surovosti su negde u tom rangu sa njima. Ako ugledaju slobodu nastavice po starom, jos ohrabreniji da im niko ne moze nista. Ako ima pravde po deset godina svaki najmanje.
