Izvor: Blic, 27.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko nije hteo da sačuva Đinđića
Niko nije hteo da sačuva Đinđića
- U obezbeđenju pokojnog premijera Zorana Đinđića vladala je potpuna anarhija. Ne mislim na petoricu Đinđićevih pratilaca, već na celokupne bezbednosne prilike. Premijera su obezbeđivale četiri različite službe, svaka sa različitim komandama, vezama i slično.
Lična pratnja je samo pet odsto obezbeđenja, dok ostatak zaštite predstavlja rad svih državnih organa. Za tri godine nikada nismo dobijali informacije iz obaveštajnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i kontraobaveštajnih izvora. Ukazivao sam na to hiljadu puta, ali nikada ništa nije učinjeno. Đinđićevo obezbeđenje je bila svojevrsna paravojska sa lažnim legitimacijama, jer su stare prestale da važe kada je formirana BIA. Kada nešto tražim od BIA ili od Javne bezbednosti, svi kažu da ne pripadam njima. Bili smo pusto ostrvo - kaže za 'Blic' Vladimir Vukosavljević, bivši načelnik Odeljenja za obezbeđenja premijera Zorana Đinđića.
Predlagao sam da podignu zid
Vukosavljević je na mesto načelnika odeljenja podneo ostavku 22. februara prošle godine, dan posle atentata kod hale 'Limes'. U redakciju 'Blica' juče je stiglo anonimno pismo sa tekstom Vukosavljevićeve ostavke čiju autentičnost je on potvrdio.
- Predlagao sam da se podigne zid - zapreka kod zgrade Vlade, ali sam dobio odgovor da nema para za to. Kada sam tražio više ljudi, Milorad Bracanović, zamenik načelnika BIA, rekao je da je to u redu, ali posle tri dana je kazao da nema ljudi. Zahtevao sam da se poboljša naoružanje i da dobijemo rezervni blindirani automobil, pa sam dobio odgovor da mi nismo Amerika. Tražio sam da svi mi, uključujući i premijera, dobijemo pancire, ali se to nikada nije desilo. Čak sam isprobao jedan pancirni prsluk, pa sam posle toga šest meseci jurio da se taj prsluk plati proizvođaču.
Jedino obaveštenje koje je Vukosavljević dobio iz vrha bilo je od zamenika ministra Nenada Milića koji je ukazao na mogući atentat na premijera i Čedomira Jovanovića.
Zaustavili smo puštanje bagzija
- Nikada nas nije pozvao neko da kaže da postoji neka mogućnost da će se dogoditi neki napad. Jednom prilikom 2002. godine, zamenik ministra Nenad Milić mi je rekao da je određen dan atentata na premijera. Navodno je to trebalo da uradi neki čovek koji je pobegao iz zatvora u Skoplju. Pojačao sam obezbeđenje sa onoliko ljudi koliko sam mogao. Pojačanje je bilo smešno, jer sam tražio dvadeset a dobio pet ljudi. Za pokušaj na Kopaoniku saznao sam tek posle mesec dana, kada se dogodio slučaj sa Bagzijem. Posle atentata kod hale 'Limes', kada smo saznali ko je vozač, znali smo da je stvar ozbiljna. Nenad Mirković, načelnik Šeste uprave RDB, rekao mi je da policija hoće da pusti Bagzija i nas dvojica smo preko svojih veza uspeli da izdejstvujemo da se on ne pusti odmah. Na našu intervenciju, Milenković je ponovo uhapšen. Tada sam svojim šefovima saopštio da neću da budem šef odeljenja koje obezbeđuje Đinđića, ako mi se ne pojača obezbeđenje i ako mi se daju odrešene ruke. Nisam hteo da Božja volja upravlja obezbeđenjem, a o mojoj ostavci su znali svi koji su bili uključeni u taj posao, pa i premijer Đinđić - kaže Vukosavljević.
Problemi sa Bracanovićem
U početku, prema Vukosavljeviću, Đinđićevo obezbeđenje je dobro sarađivalo sa pripadnicima Državne bezbednosti. Međutim, problemi počinju sa dolaskom Bracanovića na mesto zamenika direktora BIA.
- Kada sam od Bracanovića tražio pojačanje, među tom petoricom bio je i sada optuženi Branislav Bezarević, ali ja tada nisam mogao da znam gde je on ranije radio. Išao sam od vrata do vrata, ali uvek sam dobijao odgovore: 'Sredićemo, nemamo trenutno para...' - objašnjava Vukosavljević.
Lošem obezbeđenju, prema Vukosavljeviću, delimično je doprineo je i sam premijer Đinđić koji nije želeo da privlači veliku pažnju političkih konkurenata i javnosti.
- Ni u jednoj zemlji premijer ne može da određuje kako će izgledati njegovo obezbeđenje. Nažalost, Đinđić je podlegao optužbama nekih političara da oko sebe ima po stotinu pripadnika obezbeđenja. Za to vreme on je imao po trojicu, a samo je jedan bio zaista uz njega. Kada sam mu predlagao da ulazi kroz tunel u Vladu, Đinđić je to odbijao rekavši da nije pacov da se krije. Pokojni premijer je hteo da bude čovek iz naroda i da je mogao da se vozi u 'ladi', vozio bi se tako. Spominjano je da su Čeda Jovanović i Dušan Mihajlović imali bolje automobile. To sigurno nije tačno, mnogi su imali iste probleme pa i Čedino obezbeđenje. I Jovanović je bio jednako problematičan za obezbeđenje a o Dušanu Mihajloviću ne mogu puno da vam kažem jer se nisam bavio tim poslom. Đinđić je uvek mogao da naredi da dobije bolji automobil, ali nije hteo - ispričao je Vukosavljević. Zoran Dojić
